Јавна добра – појам и облици

Матурски, семинарски, дипломски и мастер радови из економије и економике.

Речи једне старе песме кажу да је „најбоље у животу оно што је бесплатно“. Ако се за тренутак замислимо, открићемо читав низ добара на које се ове речи могу односити. Нека добијамо од природе- реке, планине, плаже, језера и мора. Од државе добијамо нека друга добра, рецимо, игралишта, паркове и приредбе. У оба случаја, људи не морају да плате кад одлуче да користе та добра.
Бесплатна добра су посебни изазов за економску анализу. Већина добара у економији се алоцирају на тржиштима, где купци плаћају оно што добију, а продавцима се плаћа за оно што обезбеђују. За таква добра, цене представљају сигнале који управљају одлукама купаца и продаваца. Међутим, када су добра бесплатно доступна, тржишне силе које иначе алоцирају ресурсе у нашој економији- нису присутне.


ЈАВНА ДОБРА: ШТА НАМ ДРЖАВА ПРУЖА, А ШТА ЖЕЛИМО?


Држава и тржиште су комплементи и међусобно се требају надопуњавати, јер тржиште није савршено у свом деловању већ «производи» одређене екстерналије односно низ несавршености, па се управо држава јавила као она која његове несавршености исправља и коригује. Један од темељних недостатака деловања тржишта назире се у понуди јавних добара. Када се ради о приватним добрима сваки грађанин изражава своје преференције кроз количину добара које жели купити, као и расположивим новцем којим купује приватна добра.
Држава као «милосрдан диктатор» нагађа жеље потрошача- грађана за јавним добрима, јер грађани не исказују директно своје преференције за јавним добрима. Како натерати заједницу да открије своје преференције за јавним добрима? За разлику од «приватних» преференција, када се ради о јавним добрима одлука се доноси политичким процесом одлучивања. Одлуке у јавном сектору доносе се у процесу јавног избора.
Држава заправо треба открити склоности потрошача за јавним добрима, односно начин на који држава одлучује о својој господарској политици. Јавни избор полази од претпоставке да се политичари понашају тако да повећају своје изгледе за свој реизбор, па ће у складу с тиме вероватно бити одређена и структура јавних добара.
Три су темељна питања везана уз понуду и производњу јавних добара: а) откривање преференција - која јавна добра друштво потражује и колико је спремно платити за њих; б) политичко ценкање - како се доносе одлуке о добрима, коју количину добара укључити у јавни домен и како учинити да сви имају приступ тим добрима; ц) производња самих добара од стране јавних и приватних извршитеља.

Држава данас пружа многобројна добра. Нека су јавна добра чиста (нпр. правни сустав), а нека су нечиста (нпр. образовање). Но, чињеница је да како су се државе развијале и како су људи постајали имућнији, њихове преференције су постајале сложеније, односно желели су бољи квалитет и шири спектар јавних добара, па тако желе чистији ваздух, бољу здравствену заштиту, здравији начин живота, желе боље образовање, сигурније путеве. Али та добра желе уз што је могуће ниже трошкове, другим речима за одређено јавно добро, желе да плате што је могуће мање пореза. Иако увек тврде да су спремни да