Japanski menadzment

Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.

Šezdesetih godina mladi evropski i američki intelektualci odlazili su - kao kakvi hodočasnici - na Daleki istok u potrazi za istočnjačkim svetlom i mudrošću, istočnjačkom religijom, ili u potrazi za nekim novim Guruom. Danas, par decenija kasnije, mlade intelektualce zamenili su menadžeri i naučnici, tragajući za tajnom ekonomskog uspeha japanske ekonomije. Nekima od njih učinilo se da su otkrili čarobnu formulu, pa su pisali knjige, kao što su: Teorija Z - kako odgovoriti na japanski izazov (Ouči, 1981), ili
Umetnost japanskog menadžmenta. Teorija Z pripada osamdesetim godinama ovog veka i njene postavke su, u dobroj meri, primenjene u japanskim kompanijama. To je više teorija upravljanja (japanskog menadžmenta), a manje teorija motivacije.
Da li japanski menadžment zaista postoji? Ako se analiziraju mnoge knjige o japanskom menadžmentu, , čini se da nije teško odgovoriti na ovo pitanje. Skoro ni jedan od autora nije razvio ni definisao model japanskog menadžmenta, iako se mnogi slažu da nekoliko principa postoji. I pored tvrdnji, zasnovanih na empirijskim istraživanjima, da izmedju samih japanskih kompanija postoje razlike (Demes 1988, Cusumano 1985), većina autora se slaže da je suština japanskog menadžmenta u industrijskim odnosima, čiji su glavni činioci:
•doživotno zaposlenje;
•sistem napredovanja i plata zasnovan na principu senioriteta;
•organizacija sindikata na nivou kompanije.
Doživotno zapošljavanje, kao što je već rečeno, znači da kompanije vrše odabir svojih radnika i službenika odmah po završetku škole ili univerziteta i zapošljavaju ih do kraja radnog veka, odnosno do penzionisanja.
Sistem napredovanja i plata zasnovan na principu senioriteta znači da se visina plate i napredovanje u poslu odredjuju na osnovu dužine zaposlenosti u kompaniji (radnog staža).
Organizacija sindikata na nivou kompanije znači da zaposleni svake kompanije imaju svoj nezavisni sindikat. Drugim rečima, koliko kompanija - toliko sindikata.
Medjutim, ovo su samo principi. Kako je u stvarnosti?
Japanska privreda doživela je snažan uspon krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina. Zahvaljujući tome, japanski sistem organizacije rada, menadžmenta i industrijskih odnosa postao je jedan od glavnih predmeta izučavanja mnogih teoretičara, a takozvano “učenje iz Japana” (“learn from Japan”) počelo se primenjivati, manje ili više uspešno, u ostalim visoko razvijenim zemljama sveta. Kružoci kvaliteta (quality circles), proizvodnja bez grešaka - otpada (“zero defect movement”) i blagovremeno snabdevanje proizvodnih traka (“just-in-time”) - to su neki od elemenata koji čine ono što se naziva umetnošću japanskog menadžmenta. Na primer, u japanskim kompanijama više malih inovativnih grupa (kružoka kvaliteta) uspešno se povezuju i sinhronizovano deluju. Ove grupe predlažu inovacije u radnom (tehničko-tehnološkom) procesu, kao i u sistemu menadžmenta i organizacije rada sa ciljem poboljšanja i unapredjenja rada kompanije. Samo u 1989. godini ove grupe dale su 135 miliona predloga, od kojih je 20% bilo i praktično realizovano. Iako je procenat prihvaćenih predloga relativno mali u poredjenju sa sličnim grupama u Evropi (Zapadna Nemačka - 50%) ili SAD - 30%, ukupan broj datih predloga ukazuje na izuzetnu aktivnost japanskih inovativnih grupa.
Japanski menadžment ima odredjene sličnosti sa američkim menadžemntom i menadžmentom razvijenih evropskih zemalja. Medjutim, sobzirom na svoju istoriju, geografiju, kulturu, privrednu strukturu, Japan ima i ogromne specifičnosti koje ga bitno razlikuju od pomenutih sistema menadžmenta.
Japan kao zemlja i Japanci kao narod zbog svojih specifičnosti su čudni gotovo čitavom svetu, baš kao što je skoro sav ostali svet, na neki način, čudan njima.
Japan ili «zemlja izlazećeg sunca» ima mnoge svoje specifičnosti : istoriju, geografiju, kulturu, umetnost, tradiciju, običaje, privrednu i demografsku strukturu. Te i takve osobenosti uticale su na specifičnost japanskog menadžmenta.