Internet u funkciji peronalnog umrežavanja

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


...Kosmopoliti su sada konačno mogli da pokažu da je svet jedno mesto, a oduševljeni ljubitelji naučne fantastike da je konačno moguć život bez stvarnog (realnog) života, a opet življi nego što stvarni život ikada bio. Vreme i prostor su jednom i zauvek proglašeni mrtvim, a neupućenima je još jedino preostalo da sa zebnjom dočekaju veštačkom inteligencijom kreiranu budućnost. Matrix je stigao, a pitanje priključenja je postalo pitanje života ili smrti. Ili je makar, na svojim počecima, to tako izgledalo.
Iako se u vreme nastanka Interneta činilo da će se njegova moć ogledati u obilju lako dostupnih informacija, te da će se profilisati kao svojevrsna interaktivna enciklopedija, ispostavilo se da je to samo sekundarna karakteristika Interneta. Ono što je iz decenijske perspektive postojanja Interneta nesporno jeste da se on uspostavio kao snažan komunikacijski ili, kako bi neki rekli, hibridni medij koji kombinuje aspekte štampe, telefona, oglasne table, privatnih pisama, radija, televizije (Tomić 2003: 2009).

Danas, više od milijardu i 300 miliona ljudi na svim kontinentima koristi Internet, sa tendencijom daljeg rasta broja korisnika, posebno u zemljama u razvoju, dok je ubedljivo najzastupljeniji servis na Internetu elektronska pošta. Ali, Internet nije samo nova tehnologija posredovane komunikacije, koja je, poput telefona nekada, omogućila da ljudi na jednostavan, jeftin i brz način komuniciraju. Internet, takođe, nije ni samo nova tehnologija virtuelne komunikacije, koja je, poput televizije, uvela vidljivi, a ipak nedodirljivi prostor u naše domove, čineći nas akterima, ali nemim, dešavanja širom zemljine kugle. Magičnost Interneta ogleda se, pre svega, u tome što je on otvorio put u svoj virtuelni prostor, dozvoljavajući onima koji tamo odlaze da ga sami proizvode. Temelje ovog prostora postavila je tehnologija, otuda i naziv sajberprostor (cyberspace) , ali je njegova nadgradnja, i to je ključno, društvena. Za mnoge njegove korisnike Internet je mesto susreta kao i svako drugo realno mesto. Ono jeste virtuelno u smislu da je tamo negde, da je vančulno, ali njegovi posetioci su ljudi od krvi i mesa, mada, naizgled, odlazeći tamo ostavljaju svoj fizikus zakovan ispred računara. Kažemo naizgled, jer je uobičajena teza da odlazeći u sajberspejs ljudi za sobom ostavljaju svoja tela (Rheingold 1993; Džouns 2001; Turkle 1995; Clayton 1997), ali zato oni u koferu nose svoje glasove, svoje slike i video zapise koje međusobno razmenjuju. Kažemo naizgled i zbog toga što je još jedna uvrežena pretpostavka da, ako je prostor neki drugi a ne realan, to neminovno znači da su I ljudi tamo, neki drugi ljudi, bazirani ne na realnom već virtuelnom identitetu (Turkle 1995). Iako je sajberprostor otvoren za mnoge, pa i kreacije virtuelnih identiteta, čini se da fluidnost identiteta ne karakteriše većinu njegovih posetilaca...