Izdaci za odbranu i vojni program

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Budžet u savremenoj parlamentarno uređenoj državi ima centralno mesto u finansijskom sistemu i veoma je značajan instrument u raspodeli ili preraspodeli društvenog proizvoda. Stoga stručno i teorijsko objašnjenje budžeta predstavlja osnovu poznavanja nauke o finansijama uopšte, a posebno javnih (državnih) finansija, pa time i finansija u oblasti odbrane.

Reč budžet (potiče od engleske kao i francuske reči budget, italijanske reči bulgia ili latinske reči bulga) znači kožna kesa, novčanik. Postoje različite definicije budžeta. Mnogi teoretičari, međutim, izbegavaju da definišu budžet, jer smatraju da je definisanje budžeta složena stvar i da je veoma teško da se pojam budžeta stavi u određene okvire.

Međutim, u svim tim definicijama zajedničko je to što je budžet akt kojim se predviđaju i odobravaju prihodi i rashodi države za određeni budući period – za jednu godinu. Budžetom se predviđaju i raspoređuju rashodi i prihodi radi osiguranja kontinuiteta finansiranja javnih funkcija i usklađivanja potrošnje države sa ekonomskom politikom i mogućnostima. Budžet se donosi aktom predstavničkog tela države, koji ima zakonsku i administrativnu snagu. Iz njega proizlaze ovlašćenja i obaveze za sve organe koji izvršavaju budžet. Ministarstvo odbrane kao direktni budžetski korisnik dužno je da realizuje budžetom predviđene prihode i da se pridržava visine i namene rashoda fiksiranih u budžetu.

Odbrana kao sastavni deo društva, a samim tim i države, dužna je da menja ukorenjene stavove i mišljenja unutar sistema, a koji su reptil starih vremena kada se smatralo da su obrazovanje i odbrana suviše značajni sa političkog, sociološkog i ljudskog aspekta da bi mogli da se podvrgnu bilo kakvoj ekonomskoj računici. Međutim, u situaciji kada menadžment sistema odbrane mora neposredno da deluje pa prema tome i da donosi konkretne odluke i kada se, u tome, suočava sa ograničenim sredstvima on je tada prinuđen da napušta takvo gledište. Savremeno shvatanje i gledište prevazilaženja takvih problema u javnom sektoru Vlade Republike Srbije rešenje je našlo u „budžetu usmerenom prema rezultatima“ ili programskom budžetu.....

Tokom poslednje decenije dvadesetog veka smanjene su oružane snage, količine naoružanja i vojne opreme mnogih zemalja sveta. Od oko 28 miliona pripadnika stalnog sastava oružanih snaga država savremenog sveta, taj broj je smanjen na oko 22 miliona. Takođe je umanjena proizvodnja sredstava naoružanja i vojne opreme (NVO), posebno na teritoriji bivšeg Sovjetskog Saveza, ali i u ostalim zemljama koje su bile članice Varšavskog ugovora. Među evropskim članicama Natoa jedino je Nemačka, posle ujedinjenja, smanjila oružane snage sa 685.000 na oko 300.000 pripadnika. Krajem devedesetih godina zaustavljeno je smanjenje vojnih rashoda u svetu i otpočelo je njihovo povećavanje. U roku od pet godina, prema podacima Međunarodnog instituta za strategijske studije u Londonu, globalni vojni rashodi u svetu povećani su za oko 250 milijardi dolara – sa 760 milijardi u 1998. godini na 997 milijardi dolara u 2003, a u 2005. godini čak i na blizu 1.000 milijardi dolara.

Unapređenje vojnih rashoda na globalnom nivou započele su SAD 1997/1998. godine. Za vojni bužet izdvajali su 274 milijarde dolara tokom 1998. godine, u 2003. oko 400, a za 2005.
godinu oko 430 milijardi dolara. Povećavanje vojnog bužeta SAD, prema planovima Pentagona, trebalo je da dostigne 500 milijardi dolara u 2010. godini. U 2008. godini on je iznosio blizu 480 milijardi dolara. U tim iznosima nisu sadržani izdaci koji se odnose na pokrivanje troškova vojnih operacija u Avganistanu i Iraku, jer se one finansiraju iz posebnih fondova –oko 100 milijardi dolara godišnje. Evropske zemlje Natoa nisu sledile SAD tokom povećanja vojnih izdvajanja, pa su njihovi izdaci smanjivani sve do 2000. godine ........

Sadržaj :

UVOD 3
1.1 Koja glavna pitanja danas uticu na strategiju odbrane i kakav je njihov uticaj na obim i alokaciju rashoda na odbranu? 4
1.2 Koji su glavni načini na koje Ministarstvo odbrane pokušava da poveća svoju efikasnost? .....................................................7
1.3 Na koji način utvrđujemo koliko će se potrošiti na nacionalnu odbranu? 8
1.4 Šta je razlog za aktivnost države u podsticanju istraživanja i novih tehnologija? 10
ZAKLJUČAK 12
LITERATURA 13