Izborni sistemi u Republici Srbiji

Maturski, maturalni, seminarski, diplomski i master radovi iz prava.

Izbor izbornih sistema predstavlja jednu od najznačajnijih institucionalnih odluka bilo koje demokratije, a opet izborni sistem se vrlo retko odabira na svestan i pažljiv način. Vrlo često je izbor slučajan, rezultat neobičnog spoja okolnosti, prolaznog trenda ili obrta istorije.

Uticaj kolonijalizma i efekti uticajnih suseda vrlo često su ubedljivi prilikom odabiranja izbornih sistema. Ipak u skoro svim slučajevima izbor konkretnog izbornog sistema ima dubok uticaj na budući politički život zemlje u pitanju. U najvećem broju slučajeva, izborni sistemi, čim budu odabrani, ostaju prilično konstantni dok se politički interesi uspostavljaju oko i odgovaraju na podstreke koji su predstavljeni u njihovom obliku.

Ukoliko je retkost to da se izborni sistemi odabiraju pažljivim razmatranjem, još je ređe da oni budu pažljivo izrađeni prema konkretnim istorijskim i socijalnim uslovima zemlje. Bilo koje nove demokratije moraju da odaberu (ili naslede) izborni sistem kako bi izabrale svoj parlament, ali na ove činjenice vrlo često utiče jedna od sledeće dve okolnosti:

• ili politički akteri nemaju dovoljno osnovnog znanja i informacija tako da izbor i posledice različitih izbornih sistema ne budu u potpunosti priznate ili, je suprotno,

• politički akteri upotrebljavaju svoje znanje o izbornim sistemima kako bi promovisali dizajne za koje misle da bi mogli da funkcionišu i idu u prilog njihovoj sopstvenoj pristrasnoj prednosti.

IZBORNI SISTEMI

Elemenat izbornog sistema koji se krije iza ove publikacije ima za svoj cilj posebno političke pregovarače i ustavne izrađivače u novim, neiskusnim demokratijama kao i onima koje prolaze kroz tranziciju. Međutim, pošto izrada političkih institucija predstavlja bitan zadatak ne samo za nekoliko novih demokratija već i za one demokratije koje su već uspostavljene a koje žele da usklade svoje sisteme kako bi na bolji način odražavale novu političku realnost, tekst takođe želi da se pozabavi verovatnim zabrinutostima onih osoba i u demokratijama u nastajanju i u već uspostavljenim demokratijama koje možda stvaraju svoj izborni sistem. Imajući u vidu ovu ciljnu grupu, mi smo samim tim morali da pojednostavimo veliki deo akademske literature u pogledu datog predmeta, baveći se u isto vreme nekim od složenijih pitanja u bliskoj vezi sa ovom oblašću. Ukoliko se ponekada čini da suviše pojednostavljujemo stvari a da smo u nekim drugim previše kompleksni, objašnjenje će se obično zasnivati na našem pokušaju da stvorimo ravnotežu između dva cilja: jasnosti i sveobuhvatnosti.

Dosta nacrta ustavnih modela nastalo je relativno skoro: pokret rasprostranjen širom sveta uperen ka demokratskom upravljanju 1980-ih i 1990-ih stimulisao je novu hitnost u potrazi za istrajnim modelima odgovarajuće predstavničke vlade, zajedno sa svežom procenom izbornih sistema. Ovaj proces podstaknut je široko rasprostranjenim shvatanjem da izbor političkih institucija može imati značajan uticaj na širi politički sistem – na primer, sve je veće priznanje da izborni sistem može pomoći u "stvaranju" saradnje i sporazumevanja u podeljenom društvu. Model izbornog sistema sada je prihvaćen kao onaj koji ima najveći značaj za šira pitanja upravljanja, i kao najverovatnije najuticajniji od svih političkih institucija

Pružanjem ove detaljne analize izbora i posledica i prikazivanjem načina na koji su izborni sistemi funkcionisali širom demokratskog sveta, nadamo se da ćemo postići dve stvari:

• da proširimo znanje i prosvetlimo političke i javne diskusije;
• i da damo onima koji rade na izradi modela ustava sredstva da naprave izbor na osnovu svih dostupnih informacija, i da samim tim izbegnu neke od najdisfunkcionalnijih i destabilizirajućih efekata konkretnih izbora u pogledu izbornih sistema.

Na najosnovnijem nivou, izborni sistemi preobražuju ukupan broj datih glasova na opštim izborima u mesta koja su osvojena od strane partija i kandidata. Ključne varijable jesu:

1. upotrebljena izborna formula (odnosno, da li je sistem većinski ili proporcionalan, i koja matematička formula je upotrebljena za proračunavanje dodeljenih mesta) i

2. amplituda okruga, ne koliko birača živi u tom okrugu već koliko članova parlamenta taj okrug treba da odabere.

Nacrt modela izbornog sistema odnosi se na ostale više administrativne aspekte izbora koji su obrađeni na ovoj veb stranici kao što je raspodela biračkih mesta (vidite Indeks operacija glasanja), nominovanje kandidata (vidite Indeks partija i kandidata), registracija birača (vidite