IZAZOVI EKONOMSKE POLITIKE I PROŠIRENJA

Maturski, maturalni, seminarski, diplomski i master radovi iz ekonomije i ekonomike.

Kao što smo objasnili u trećem poglavlju, monetarna politika ini svoje najbolje doprinose u realnom privrednom rastu, kao i u održavanju stabilnosti cena. Ovaj doprinos je veoma važan, strukturna i fiskalna politika su uglavnom odgovorne za makroekonomske trendove koji su analizirani u ovom poglavlju.

Osvrćući se tokom protekle decenije, od uvodjenja EMU-a evro područje je svedok povećanja, više od 15 miliona zaposlenih. U periodu od 1990-1998.godine broj zaposlenih je povećan za oko 5 miliona. To je ohrabrujući razvoj dogadjaja koji proističe iz prošlosti restruktuiranja u koorporativnom sektoru, zatim reformi na tržištu rada, imigracija i umerenosti plata. Medjutim, sat produktivnosti u evro području je sredinom 1990.godine bio relativno nizak.Ukupna ocena fiskalne politike je iznijansirana. S jedne strane ukupna fiskalna pozicija evro područja je značajno poboljšana u poslednjih nekoliko godina. S druge strane neke zemlje evro poručja još uvek teže da postignu i održe dobru fiskalnu poziciju, da smanje dugove i da povećaju svoj racio na viši nivo.

Razlike u realnom rastu proizvodnje i inflacija izmedju zemalja evro područja nisu velike, u odnosu kada se uporede sa američkim državama.U bilo kom valutnom području realni rast proizvodnje i inflacija su u odredjenoj meri prirodni, naročito kada su povezani sa postizanjem odredjenih ciljeva. Medjutim, te razlike mogu neprikladno da utiču na nacionalnu politiku i strukturnu rigidnost koja bi trebala da bude razmotrena od strane nacionalnih kreatora politike.

Ovo poglavlje opisuje porast evro područja sa prvobitnih 11 zemalja na sadašnjih 15. Proširenje evro područja predstavlja neopoziv korak, zato ga treba dobro pripremiti. Za svako buduće proširenje, veoma je važno da se podstiče konvergencija na održivom nivou.

Sve u svemu dobar napredak je učinjen. Ali mnogo toga ostaje da se uradi, iznaci upsoravanja ili povratak u smislu praćenja strukturne reforme i fiskalne konsoldacije, predstavljaju zabrinutost sa tačke gledišta monetarne politike. Loše dizajnirana strukturna politika, ekonomska rigidnost i nedisciplinovana fiskalna politika mogu da doprinesu povećanju inflatornog pritiska ili veću inflatornu upornost, koju bi monetarna poltika trebala da uzme u obzir. Ekonomske politike i reforme trebaju da povećaju konkurenciju i fleksibilnost u robama, kapitalu i na tržištu rada, da oforme jedinstveno tržište, da promovišu rast, da promovišu otvaranje novih radnih mesta i da obuzdaju pritisak rasta cena, a samim t im da povećaju blagostanje. Takve politike, takodje doprinose nesmetanom funkcionisanju mehanizma prilagodjavanja u monetarnoj uniji.

Ovo poglavlje je struktuirano na sledeći način:odeljak 1.1 pokriva tendencije realnog rasta, odeljak 1.2 govori o fiskalnoj politici, odeljak 1.3. predstavlja stilizovane činjenice o ukrštanjima realnog rasta proizvodnje i inflacije, odeljak 1.4. opisuje povećanje evro područja sa 11 zemalja na 15, odeljak 1.5. rezimira političke izazove tražnje.


MAKRO KRETANJA I STRUKTURA POLITIKA EVRO PODRUČJA

Ovaj odeljak razmatra realna makroekonomska kretanja, kao i glavne izazove strukturne ekonomske politike u evro području. Prvo, veoma lao se rapsravlja o važnosti strukturnih reformi. Drugo outputi, zapošljavanje i rast produktivnosti su pregledniji. Na duži rok strukturne i institucionalne privredne evro područja utvrdile su svoje sposobnosti da shvate produktivnost i zapošljavnaje, kao i da održe snažan ekonomski rast. Treće, procenjuju se ekonomske politike i izazovi tržišta.

RELEVANTNE STRUKTURNE REFORME U MONETARNOJ UNIJI

Ekonomske reforme roba, kapitala i tržišta rada, kao i završetak jedinstvenog tržišta, imaju za cilj da se uklone prepreke konkurecije, da se poveća fleksibilnost tržišta i da se omogući intezivno, nacionalno i unakrsno takmičenje. U principu strukturne reforme su raltivne za monetarnu politiku, ali su ito tako važne za ublažavanje inflatornog pritiska, i za istrajnost inflacije, kao odgovor na negativne šokove. Tačnije, rigidnost nadnica i cena predstavlja mehanizam u procesu povećanja plata, koje mogu da odlože korekciju relativnih cena i time da dovedu do inflatorne upornosti. Fleskibilna i konkurentska tržišta koja se prilagodjavaju ekonomskim promena i ekonomskim škovima,a ujedno i rade sa inostranstvom, od posebnog su značaja za montarnu poltiku koja duži vremenski period odgovara na ekonomske promene.

Takodje, ekonomske reforme pomeraju barijere konkurenciji, ne samo povećanjem otpornosti evro zone na ekonomske promene, već i suzbijanjem cenovnog pritiska. Uglavnom se ispostavi da konkurencija vrši pritisak na dole nad trškovima i cenama.

Imajući u vidu slabe ekonomske performanse u Evropi tokom protekle decenije, Evropski savet je pokrenuo široke i ambiciozne ekonomske reforme – Lisabonska strategija za rad i poslove. Izmedju ostalih ciljeva Lisabonska strategija ima za cilj da poveća ekonomski rast, produktivnost i iskorišćenost radne snage u Evropskoj ekonomiji. Lisabonska strategija je fundamentalan i ambiciozan program koji treba da skrene pažnju Evropi na hitnost uvodjenja strukturnih reformi.To je sveobuhvatan pristup reformi čiji je cilj povećanje konkurencije i fleksibilnost proizvoda i tržišta rada. Strategija eksploatiše komplementarne i korisne socijalne efekte na ekonomsku reformu, s jedne strane dugoročne perspektive rasta u evro području pozitivno utiču na rad, a s druge strane rast produktivnosti rada promoviše inovacije i tehnološke promene.

U sledećem odeljku makroekonomska kretanja se odnose na otupute produktivnosti i zapošljavanje u protekle 2 decenije.


REALNI RAST I PRODUKTIVNA DEŠAVANJA U EVRO ZONI

Od 1996.godine stopa rasta u evro području u proseku je iznosila 2,2% godišnje i skoro je nepromenjena od prosečne stope rasta u periodu od 1980-95.godine. Medjutim, ovo su sasvim dva različita trenda:rast zaposlenosti je značajno poboljšan tokom protekle decenije, dok je prosečan rast produktivnosti doveo do značajnog usporavanja sredinom 1990.godine.

Rast produktivnosti rada generalno je jedan od glavnih pokretača rasta proizvodnje na duži vremenski period. Sve u svemu, dugoročni razvoj u evro području posle dužeg perioda rasta beleži pauzu sredinom 1990.godine. Izmedju 1980 i 1995.godine prosečan rast proizvodnje po radnom satu iznosio je 2,3%, dok je van evro područja iznosio 2,2%. Od sredine 1990-te godine pa nadalje, pojavila su se usporavanja rasta produktivnosti. Od 1996. Do 2007.godine prosečni rast produktivnosti u evro području beleži opadanje i iznosi samo 1,3%, dok je prosečan rast proizvodnje ostao približno nepromenjen u odnosu na prethodne periode. Usporavanje produktivnosti jeste izraz porasta godišnje stope ukupnih radnih sati. U periodu od 1980-95, ukupan broj odradjenih sati se smanjio u proseku za 0,2%, dok je u periodu od 1996-2007.godine ovaj procenat porastao za 0,9% godišnje. U razdoblju od 1999-2007.godine, produktivnost po satu