Istorijat računara

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Već smo se svi susreli sa pojmovima računar, mikroprocesor, program, komunikacije i informatika. Mnogi od nas igrali su na računaru igre poput Pac-mana, svemirskih osvajača i šaha. Pri tome je jedno bilo važno da je igra bila interesantna i da se možete uz nju dobro zabaviti.

Računari nisu, međutim, dečije igračke, iako se ponekad za to koriste. Računari u svakodnevnom životu imaju sasvim drugu namenu. Oni se upotrebljavaju u procesima: računanja, obrade teksta, izrade složenih crteža, obrazovanja itd; praktično u svim oblastima života i rada. Osnovna namena računara je pomoć u realizaciji postupaka koji od čoveka zahtevaju dosta vremena, podataka i rada da bi došao do rešenja nekog problema.

Računari, zahvaljujući svojim karakteristikama – brzini i tačnosti – te probleme rešavaju brže i efikasnije. Pri tome je uloga čoveka ipak nezamenjiva, jer je on taj koji priprema zadatak što ga računar treba obaviti, podatke na osnovu kojih će se rešavati problem, te se koristiti rezultatima rešenja za svoje potrebe...

Razvoj računara

Kroz razvoj ljudskog društva problem obrade različitih podataka je stalno prisutan. U početku ljudski mozak je jedino sredstvo koje može da procesira podatke. Međutim, porastom broja podataka, čovek traži pomoćna sredstva koja će mu omogućiti što lakšu obradu. Već tada postaje jasno da ljudski mozak poseduje razna ograničenja. Prvo, brzina kojom ljudski "računar" vrši obradu podataka postaje ograničena. Tipične elementarne operacije uzimaju vrijeme od nekoliko sekundi, pa i minuta. Složeniji problemi, koji zahtevaju niz ovakvih elementarnih operacija, zahtevaju sve više vremena, pa se poneki uopšte ne mogu ni rešiti na ovaj način. Drugi problem koji se javlja pri ljudskom procesiranju podataka je njegova sklonost greškama, naročito u slučajevima velikog broja podataka. Tu se pojavljuje i problem zaboravljanja.

Čežnja za računarskim mašinama, za pomagačima koji bi mogli osloboditi mozak predhodnih problema i ograničenja, veoma je stara. Stari Grci i Egipćani služili su se vrlo nepreglednim načinom pisanja brojeva. Tom načinu bila su prilagođena i njihova računska "pomagala" uz čiju su se pomoć uzdali; bogati trgovci imali su jednog ili više robova koji su pomoću svojih prstiju prikazivali stanje pojedinih faza računanja i tako su pomagali pravilnom odvijanju računskog procesa. Manje imućni trgovci morali su se zadovoljiti s kamenčićima koje su razmeštali po naročitoj ploči za računanje. Ovaj način računanja doveo je do pojave prvog računskog pomagala koji se naziva ABAKUS. Kulturno-istorijski promatran, ovaj izum predstavlja vrhunsko dostgnuće tog vremena. Tokom vremena ovaj izum je doživio dosta izmena, a ovde su iznešene osnovne karakteristike njegovih poslednjih verzija...

Sadržaj :

UVOD 3
1.1 Razvoj računara 4
1.2 Računar "Abakus" 4
1.3 Lord DŽon Neper od Marcistona (1617. godine) 5
1.4 Pascalova aritmetička mašina (1642. godina) 5
1.5 Leibnizova mašina za računanje (1673. godina) 5
1.6 Bebidžove mašine – 100 godina ispred svog vremena (1833. godina) 6
1.7 Prva generacija računara (1946.-1959.) 8
1.8 Druga generacija računara (1959.-1964.) 9
1.9 Treća generacija računara (1964.-1970.) 9
1.10 Četvrta generacija računara (1970.- ) 10
1.11 IBM PC računarski sistem 12
ZAKLJUČAK 17
LITERATURA 18