Istorija telekomunikacija

Sadržaj

Uvod 3

Analiza literature 3

Istorija telekomunikacija 3

Telekomunikacije i njihov značaj u savremenom društvu 3

Začeci telekomunikacija 4

Novija istorija telekomunikacija 6

TELEFON 6

Radio 7

Televizija 7

INTERNET 8

Zaključak 8

Literatura 9


Uvod

Tema seminarskog rada je istorija telekomunikacija.
Razmatranje ovako složenog pojma i široke tematike, u ovom obliku, zahteva da se najpre kratko osvrnemo na sam značaj telekomunikacija u savremenom društvu, koje mnogi autori nazivaju informacionim društvom (ističući telekomunikacije kao njegovu žilu kucavicu), a zatim, takođe ukratko, obradimo osnovne pojavne oblike telekomunikacija kroz istoriju.

Analiza literature

S obzirom da je tema ovog rada veoma poznat i često korišćen pojam, u literaturi široko rasprostranjen, nastojao sam da u radu, što je moguće više, iznesem sopstveno mišljenje o nekim, pre svega sadašnjim informacionim trendovima i pojavama.

Za istorijske podatke (značajne datume u razvoju telekomunikacija), u velikoj meri sam se oslanjao na internet encikopediju Wikipedia, ali i na neke domaće i strane publikacije o telekomunikacijama, dostupne na internetu.
Ističem, da sam se trudio da ove, ipak dobro poznate pojmove, što je moguće više opišem sopstvenim stilom, na bazi sopstvenih razmišljanja.

Istorija telekomunikacija

Telekomunikacije i njihov značaj u savremenom društvu

Telekomunikacija (od grčke reči tele: dalek, udaljen i latinske communicare: zajedno raditi, saopštiti) označava uopšteno svaku razmenu informacija preko jedne određene udaljenosti ali bez materijalnog (naprimer u obliku pisma) transporta.

Telekomunikacije predstavljaju jednu od osnovnih potreba ljudskog društva na početku trećeg milenijuma. Štaviše, razvijene telekomunikacije uslov su za razvoj savremenog, informacionog društva današnjice.

Svet telekomunikacija se jako brzo menja, i ponuda telekomunikacionih servisa raste iz dana u dan, postajući sve raznovrsnija, slobodnija, kompetitivna i složena.

Razvoj telekomunikacione oblasti u svetu, posebno u prethodne dve decenije, bio je veoma brz i raznolik – kratki tehnološki ciklusi, brz obrt kapitala, veoma brz uspon ili pad kupovne moći pojedinih svetskih korisničkih tržišta itd.

Jedno od bitnih obeležja sveta danas jesu i strateški savezi između velikih kompanija – globalizacija telekomunikacionog tržišta i usluga, stvaranje telekomunikacionih i medijskih giganata (primer – AOL (American online - najveći svetski pružalac internet usluga) i Time Warner (medijska kompanija)).

Savremeno društvo je društvo znanja, informaciono društvo.
U Ženevi je (decembar 2003.), održan Svetski samit o informacionom društvu (WSIS), uz učešće 54 šefova država, premijera, predsednika i podpredsednika, 83 ministra i zamenika iz 176 država sveta. WSIS deklaracija predstavlja zajedničku viziju vrednosti informacionog društva i sadrži akcioni plan za ostvaranje ove vizije uz primenu informacionih tehnologija, uz osnovnu poruku da se prevaziđe tkz. „digitalna podela“ sveta do 2015. godine.

Globalno tržište ICT (informaciono – komunikacionih tehnologija) je u periodu 1996. – 2000. poraslo po obimu za preko 60%. U 2000. godini udeo tržišta ICT u bruto svetskom proizvodu bio je oko 9 %. U periodu 2000. – 2004. usporen je rast globalnog tržišta ICT, koji je na godišnjem nivou iznosio oko 5%. U 2004. godini obrt na svetskom ICT tržištu je iznosio oko 3000 milijardi evra. Usluge imaju tri puta veći udeo u odnosu na opremu.

Kao osnova za elektronsku trgovinu, bankarstvo, upravljanje i druge E – servise, zatim za rast i širenje interneta, telekomunikacije su ključni faktor u razvoju nove privrede i ekonomije. Ekonomski razvijene zemlje opredelile su se za liberalizaciju i povećanje konkurencije u svim segmentima telekomunikacionog tržišta. Umesto telekomunikacionog tržišta sa usamljenim, monopolističkim nacionalnim operaterom – telekomunikaciono tržište sačinjeno je od više telekomunikacionih mreža i operatera usluga.

Danas su glavni indikatori razvijenosti sektora telekomunikacija u nekoj zemlji: postojanje strategije, politika i nacionalnog plana razvoja telekomunikacija, liberalizacija tržišta, stepen penetracije u fiksnoj i mobilnoj mreži, stepen digitalizacije telekomunikacione mreže, balansirana tarifna politika.

Začeci telekomunikacija

Prve telekomunikacije su bile optičkog tipa: dimni signali i svetionici. One postoje od najstarijih vremena. Mreža semafora koje je izumeo Claude Chappe postojala je u Francuskoj od 1792. godine, a ostala je u službi do 1846. Bila je od takvog značaja Napoleonu da je kopirana i primenjivana širom Evrope i SAD.

Prvi elektromagnetni telegraf je napravio Baron Schilling 1832. godine. Prvi komercijalni električni telegraf koji su napravili Sir Charles Wheatstone i Sir William Fothergill Cooke ušao je u upotrebu na Velikoj železnici zapada (Great Western Railway). Patentiran je u Ujedinjenom kraljevstvu 1837. godine. Nezavisno od njih, električni telegraf je razvijen i patentiran i u SAD 1837. godine od strane Samuel Morse-a. On je razvio i tkz. Morzeovu azbuku sa svojim asistentom Alfred Vail-om.

Prvi transatlanski telegrafski kabl je uspešno završen 27. jula 1866., omogućivši transatlansku telegrafsku komunikaciju po prvi put.

Još od Faraday-a i Hertz-a ranih 1880tih, većini naučnika je bilo jasno da je i bežična komunikacija moguća. 1832. godine James Bowman Lindsay je izvršio prvu demonstraciju bežičnog telegrafa, u učionici, pred svojim studentima. Patenti za uređaje bežičnog telegrafa su se počeli pojavljivati 1860tih, ali tek je Nikola Tesla 1893. godine izvršio prvu javnu demonstraciju takvog sistema. Kasniji sistem (zasnovan na nekim Teslinim patentima), koji je imao široku upotrebu demonstrirao je Guglielmo Marconi 1896. godine.

Takođe, i prvi ozbiljniji razvoj radia, bio je baziran na Teslinim patentima. Prvi pravi radio prenos glasa, vezuje se za 1906. godinu kada je za božić Reginald Fessenden u Brant Rock Massachusetts-u, svirao violinu i recitovao delove biblije, što su putem radio prenosa mogli da čuju putnici na brodovima na moru. Prvi informativni radio program, emitovan je 31. avgusta 1920. na stanici 8MK, u Detroitu. Izum amplitudnog modulatora - AM radia, omogućio je da više od jedne stanice mođe da šalje signale na istom području. Ovaj izum pripisuje se Reginald Fessenden-u i Lee de Forest-u.

Kada je telefon u pitanju, njegova istorija je mnogo komplikovanija, barem kada se misli na datum izuma i samog izumitelja. Treba napomenuti da verovatno ne postoji jedan izumitelj telefona. Moderni telefon je rezultat rada mnogih ljudi, vrednih za njegovo puno zaživljenje i primenu.

Neki od najvažnijih događaja u ranoj istoriji telefona su:

• 1849. Antonio Meucci, Italijan koji je živeo u Havani, demonstrirao je uređaj, kasnije nazvan telefonom.
• 1854. Charles Bourseul objavljuje opis telefonskog prijemnika i predajnika, ali nije konstruisao i sam uređaj.
• 1854. Meucci demonstrira električni telefon u New York-u.
• 1861. Johann Philipp Reis uspeva da prenese glas električnim putem na distanci of 340 stopa.
• 1872. Elisha Gray osniva Western Electric Manufacturing Company.
• 1874. Gray demonstrira telefon sa tečnim transmiterom u Highland Park Presbyterian Crkvi.
• 2. juna 1875. Alexander Graham Bell prvi put prenosi glas.
• 1. jula 1875. Bell prvi koristi dvosmerni telefon. (I prijemnik i predajnik sa istim membranskim istrumentima.)
• 14. februara 1876. Bell dobija svoj prvi patent na telefon.

Razvoj televizije može se podeliti na onaj koji je zasnovan i na mehaničkim i elektronskim principima kao i na čisto elektronskim principima.

Nemački student Paul Gottlieb Nipkow predstavio je i patentirao prvi elektromehanički televizijski sistem 1885. godine. Ipak, tek je u 1907. godini nakon razvoja tehnologije pojačavajuće tube (cevi) njegov izum postao praktičan. 25. marta, 1925. godine škotski izumitelj John Logie Baird u Londonu je demonstrirao televizijske slike silueta. Ipak, televiziju u smislu prenosa živih, pokretnih slika Baird je prvi put demonstrirao 2. oktobra 1925. godine privatno, a javno 26. januara, 1926. u svojoj laboratoriji u Londonu.

Potpuno elektronski televizijski sistem je prikazao Philo Taylor Farnsworth 7. septembra, 1927. godine, koji je pritom imao lošu rezoluciju i ostale karakteristike. Sedam godina kasnije, 25. avgusta, 1934. na Franklin institutu u Philadelphia-i, isti izumitelj je svetu prikazao operativni elektronski televizijski sistem sa 22o linija po slici i 30 slika u sekundi.

Prva demonstracija televizije u koloru bila je 5. februara, 1940. godine u Camden, New Jersey.

Novija istorija telekomunikacija

TELEFON

Dalji razvoj telefona doneo je: ugljenični mikrofon (koji je kasnije zamenjen električnim mikrofonom), manuelne telefonske centrale, rotacione brojčanike, kompjuterizovane telefonske skretnice, biranje brojeva na dodir (Tuch tone dialing) – DTMF, digitalizaciju zvuka korišćenjem različitih tehnika kodiranja, uključujući pulsnu kodnu modulaciju – PCM.