Besedništvo antičke grčke

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Retorika je grčki termin nastao u 5. veku pre Hrista. Izveden je iz reči rhetor, što znači “podnosilac zahteva na sudu”, ili “onaj ko govori”, odnosno besednik. U latinskom jeziku se ovi termini prevode rečima orator, to jest oratoria (od oro, orare = govoriti, obraćati se nekome). U srpskom jeziku se reč retorika upotrebljava ravnopravno sa rečima besedništvo i govorništvo.
U antici su retoriku definisali na različite načine. Za Koraksa, ona je ''sredstvo uveravanja rečima'', dok je Aristotel vidi kao ''učiteljicu nagovaranja''. Za Kvintilijana ona je jednostavno ''ars bene dicendi''. Međutim, u antici je uvek retorika bila smatrana veštinom, a ne umetnošću, pa su se tako udžbenici besedništva najčešće nazivali ''tehne''. Otuda među grčkim muzama ne sedi muza retorike. Besedništvo je lišeno božanskog nadahnuća koje nalazimo u antičkoj poeziji...


NASTANAK I RAZVOJ RETORIKE

Retorika nastaje sredinom 5. veka pre Hrista u Grčkoj. Glavni uslov njene pojave bilo je demokratsko uređenje grčkih polisa. Pod vladavinom Perikla pojavljuje se potreba da se građani uključe u javni život. Tada sposobnost govorenja pred auditorijumom postaje ne samo preduslov za angažovanje pojedinca u javnom životu polisa, već i preduslov za uspešnu karijeru. Grčko demokratsko uređenje počivalo je na ideji da je svaki građanin dužan da se stara o životu države. To učešće se prvenstveno ogledalo u javnoj raspravi. U njoj je svaki slobodan građanin mogao da izrazi svoje mišljenje. Njegova uverljivost zavisila je kako od snage njegove argumentacije, tako i od lepote i sklada njegovog govora. Na taj način su se od samog početka govorničke delatnosti formirala njena dva osnovna činioca – etički i estetski...