Investicioni projekat

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadžmenta, marketinga, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planova, makroekonomije, mikroekonomije, preduzetništva, upravljanja ljudskim resursima, carine i porezi.

Danas se ne može zamisliti privredni i društveni razvoj bez investicionih ulaganja.

Ona su brojna, ali nisu jednako važna i nemaju isti prioritet pri odabiranju. Potrebe za investiranjem mogu se zadovoljiti i realizacijom različitih ideja, sa manje i više investiranog kapitala, uz bolje korišćenje datih investicionih uslova kao i uz različite ekonomske i druge investicione sadržaje. Znamo da je investicioni kapital ograničen resurs i nije moguće zadovoljiti sve investicione porebe. Zato, prava investiciona rešenja u investiranju razvoja preduzeća ne dolaze spontano, sama po sebi. Investicioni kapital se obezbeđuje dugogodišnjom štednjom i racionalnim poslovanjem kao i uz pomoć svoje poslovne banke.

Preduzeća investiranjem u različite investicione projekte realizuju ranije definisane ciljeve rasta razvojne politike i strategije preduzeća. To je vrlo očigledna suštinska aktivnost u biznisu. Kapitalni izdatci investicija preduzeća najčešće su značajno velike vrednosti. Investicije predstavljaju vrlo složeni proces sastavljen od višedimenzionalnih aktivnosti. Investiranjem pravi se pokušaj, da se na određeno vreme ostvari veća korist. Danas se ulažu resursi i sredstava, sa nadom da će se za izvesno vreme taj iznos ostvariti veći prinos od uloženog novca. Investicioni projekti troše sredstva, resurse i vreme da bi se preduzeće afirmisalo u novom okruženju, prilagodilo anticipovanim promenama ili samo iniciralo promene, prevazišlo hendikepe, trenutne pozicije i, konačno, na osnovu pažljivog planiranja i
programiranja, rukovodilo prema njegovim razvojnim ciljevima. Investiranjem preduzeće bi prilagodilo svoje proizvodne mogućnosti (obim ili asortiman, kvalitet proizvodnje itd.) sa šansama koje pružaju te nove predviđene promene tržišne potražnje. Sve ovo govori da su investicije uslov egzistencije preduzeća, održanja i poboljšanja konkurentske prednosti. Stoga proces donošenja investicione odluke prestavlja posebno značajan i jednu od najsloženiji segmenta delatnog odlučivanja.

Investicione odluke definišu budućnost investitora. Ranije formulisane strategije rasta preduzeća su osnovna pretpostavka investicionih projekata. Poznate osobine investiranja (potrošena sredstva investiranjem dugoročno se vezuju u obliku trajnih produktivnih dobara i one se po pravilu ne mogu povratiti, jer se radi najcesče o velikiom iznosima potrošenih sredstava, rizik neefiksnog investiranja su potencijalni gubitak i one imaju trajne posljedice) traže da proces budzetiranje kapitala prestavlja jedan dobro organizovan proces detaljnog i sasvim ozbiljnog ispitivanja svih relevantnih determinanti budućih stanja i promena. Imajući u vidu da se investicioni projekti povezuju sa strateškim ciljevima razvoja preduzeća, u investicionim istraživanjima se moraju uvažavati svi interni i eksterni faktori tog razvoja i ukupnog poslovanja. Velik je broj determinanti koje direktno ili indirektno, definišu uspeh investicija. Veliki broj internih faktora, kao i niza eksternih ograničenja proizlaze iz društveno-ekonomskog okruženja investicionog odlučivanja, te česte promene u njima dovode do toga da se izbor sprovodi u uslovima neizvesnosti i rizika, prilikom čega je moguće da se identifikuje neograničan broj alternativa, pa će tako i uspeh, pored znanja i iskustava, zavisiti i od odlučnosti, sreće i intuicije. Da bi se to uradilo potrebna je ispravna procedura vrednovanja, upoređenja, i selektovanja projekata. Nepotpuna i neprecizna ispitivanja uticaja relevantnih determinanata onemogućuje tačno predviđanje buduće promene u okruženju.

Na bazi ranijih istraživanja može se izvuči generalni zaključak da do realne investicone odluke sa svim pozitivnim višeputa naglašenim karakteristikama se može doći jedino ukoliko se izbor optimalne varijante bazira na organizovanim i temeljnim istraživanjima različitih ekonomsko-tehničkih mogućnosti. Ukoliko je to realno, objektivno, stručno i ispravno realizovano, onda je moguć izbor optimalne varijante sa donošenje odluke o uloganja u najekonomičniji i najkorisniji projekat postojećeg izbora. Na ovakav način se mogu racionalnije ulagati svoja i/ ili uzajmljena sredstava za realizaciju investicione ideje. Imajući u obzir globalizacione uticaje u procesu investicione procene (o njima ćemo govoriti u sledećem delu rada) i ovakav značaj tog procesa jasno je da je neohodno ugrađivanje tih uticaja u osnove investicionog odlučivanja – novčanog toka, diskontne stope, visine investicionih rizika.