TCP/IP protokol

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz informatike.

Internet predstavlja mrežu više desetina miliona računara koji su međusobno povezani na različite načine. Svi ti računari, korišćenjem TCP/IP protokola međusobno komuniciraju. U radu se tretira problem adresovanja računara u TCP/IP (Transmission ControlProtocol/Internet Protocol) mrežama primenom DHCP (Dynamic Host Configuration Protocol)servisa. S druge strane, razmotrena je primena DNS (Domain Name System) servisa koji obezbeđuje razrešavanje imena računara u IP adresu. Uz to je izvršena analiza DHCP saobraćaja, kao i klijent-server DNS saobraćaja. Na osnovu Internet adrese tačno znamo kom računaru je poruka upućena. Internet svojim korisnicima nudi veliki broj usluga - servisa. Najčešće korišćeni servisi su: e- mail, World Wide Web (WWW), FTP, Newsgroups, Chat, servisi za pretraživanje. Svaki korisnik na Internetu ima svoje jedinstveno korisničko ime (user name), korisničku adresu i lozinku (password).
Internet je globalna, svetska, računarska mreža koja okuplja stotine miliona korisnika širom sveta koji međusobno komuniciraju. Za Internet se često kaže da je mreža svih mreža. Internet se koristi u svim sferama života, od hobija do poslovnih informacija.Godine 1961. ministarstvo odbrane SAD, odnosno Agencija američkog ministarstva odbrane za napredna istraživanja (Advanced Research Projects Agency, ARPA) dala je vodećim američkim univerzitetima zadatak da smisle i naprave računarski sistem, koji je trebalo da poveže američke univerzitete, kao centre znanja i vladine ustanove, kao centre odlučivanja.
Ova potreba je dovela do razvoja mrežnih tehnologija koje bi omogućile komunikacju između kompjuterskih sistema. Mogućnosti mrežnih sistema su toliko napredovale, tako da su mreže postale osnovni deo rastuće kompjuterske industrije. Razne firme, univerziteti i vlade su razvijale sopstvene načine komuniciranja u okviru njihovih mreža, a to je dovelo do velikih problema pri povezivanju s’ ostalim mrežama. Pojavljuje se prvi metod koji omogućava različitim mrežama da komuniciraju međusobno. Ovaj metod postaje poznat kao internetworking. Internetworking je osim povezivanja različitih mreža omogućio velikim mrežama da budu sastavljene od manjih, lokalnih mreža. Organizacija koja je prva razvijala interenetworkig je bila ARPA(US Advanced Research Projects Agency). Jedna od glavnih tehnologija koju je ARPA razvila u okviru internetworking je pocket-switching. Packet-switched mreža šalje podatke deleći ih u male standardizovane jedinice koje se zovu paketići (eng. Packets), od kojih svaka sadrži deo kompletnog podatka koji se šalje, kao i adresu destinacije. (slika). ARPA je uspela da uz pomoć packet-switchinga poveže univerzitete, vlade, istraživačke centre… u jednu veliku mrežu koja je dobila ime ARPANET. Kako je ARPANET postajala naprednija i mnogo veća, ona je privukla pažnju ostalih agencija koje su radile na razvoju Internetworking tehnologije.Ove agencije i ARPA počinju krajem 70-ih da rade na razvoju mrežne tehnolgije koja će kasnije biti poznata kao TCP/IP.Računari pristupaju Internetu na različite načine:
• Preko lokalnih računarskih mreža koje su stalno ili privremeno povezane na Internet
• Telefonskim linijama
• Putem kablovske televizije
• Satelitskim vezama
• Radiorelejnim vezama itd.

TCP/IP PROTOKPL

Ono što je zajedničko svim računalima priključenima na Internet je TCP/IP (Transmision Control Protocol/Internet protocol) protokol. To je svojevrsni jezik Interneta koji određuje na koji se način računala spajaju na Internet (svakom daje njegovu adresu - IP broj) te na koji način međusobno komuniciraju. TCP/IP protokol nije jedan već čitav niz protokola.
Po osnovnoj podjeli TCP/IP protokol dijelimo na Transmision Control Protocol te IP protokol.

1. TCP protokol mnogo je napredniji nasljednik NCP (Network Control Protocol) protokola, protokola koji se prvotno (sedamdesetih) koristio na Internetu (Arpanetu). TCP je prvotno bio ugrađen u UUCP kopiju UNIX operativnog sustava, a kasnije je uveden kao osnovni protokol Interneta. Upravo iz TCP protokola izdvojen je IP protokol. TCP protokol definiše način na koji dva računara, međusobno povezana putem Interneta, razmenjuju upravljanje i potvrđivanje prijema poruka. Osnovna funkcija mu je da omogući tačan prenos podataka između dva računara.TCP protokol se brine za ispravnost podataka koji se prenose preko Interneta. Internet (Arpanet) je prešao sa NCP na TCP protokol 1983. godine. Inače, ovaj je prijelaz napravljen relativno bezbolno za same korisnike Interneta čemu uzroke treba tražiti u višegodišnjim pripremama te relativno malom broju računala priključenim na Internet u to vrijeme.

2. IP protokol-ova najnajvažnija uloga je dodjela IP broja (IP adrese) svakom računalu u trenutku kada se priključuje na Internet. Upravo stoga je IP protokol osnovni protokol Interneta, jer je za funkcioniranje svih drugih protokola (čak i TCP-a) potrebno je da računalo dobije svoj IP broj. IP broj je jedinstven te ne mogu postojati dva računala sa istim IP brojem istovremeno na Internetu. IP broj je 32-bitan te se sastoji od 4 skupa od četiri binarna broja (osam znamenki - nula ili jedinica). Kako su binarne znamenke komplicirane za pamćenje svaka od četiri skupina prevodi se u 4 desetina broja odvojena točkom.
Kao i OSI model, TCP/IP je zasnovan na prenosu podataka po slojevima (sa tom razlikom da OSI model ima 7 slojeva, a TCP/IP 4 ili 5). Imena slojeva koje TCP/IP podržava su Aplikativni, Trasportni, Internet i Pristupni, pri čemu se u nekim podelama Pristupni sloj deli na Fizički i Datalink sloj.

Sloj5-Aplikacije

Aplikativni sloj TCP/IP-ja odgovara zbiru aplikativnog , prezentacionom i sloju sesije OSI modela. Mrežni protokoli (i odgovarajući programi) na ovom nivou su Telnet, FTP, SNMP, HTTP i SMTP.
Sloj4-Transport

Transportni sloj odgovara sloju 4 OSI modela, sa tom razlikom da nema funkcionalnost OSI sesije. Osnovna namena ovog sloja je obezbedi prenosni servis. Najvažniji protokoli sloja 4 su TCP (Transmission Control Protocol) i UDP (User Datagram Protocol). Oba protokola služe aplikativnom sloju za prenos podataka, a sam izbor zavisi od zahteva za pouzdanošću prenosa:
• TCP je pouzdan, konekcioni protokol koji obezbeđuje proveru grešaka i kontrolu toka podataka preko virtualne veze, koja se uspostavlja i po završetku prenosa raskida. FTP, HTTP i SNMP servisi koriste TCP da bi obezbedili prenos podataka bez grešaka i gubitaka.
• UDP je nepouzdan, prenos bez konekcije, ali sa zato sa manjim opterećenjem mreže. UDP ne obuhvata proveru grešaka pri prenosu, niti ima mehanizme za kontrolu toka podataka. SNMP i multimedijalne aplikacije koriste UDP, SNMP zbog nadzora mreže (što je proces koji ne bi trebalo da preoptereti mrežu), a multimedijalne aplikacije zbog manjeg opterećenja mreže.

Sloj3-Internet

Sloj 3 je odgovoran za usmeravanje (ruting) podataka preko mreže. Omogućava komunikaciju preko mreža istog ili različitog tipa i obavlja prevođenje između različitih adresnih šema. IP (Internet Protocol) i ARP (Address Resoluton Protocol) se nalaze u sloju 3.

Slojevi1i2

Kombnacija prenosa po Datalink i Fizičkom sloju se obavlja u hardveru uz pomoć pristupnih metoda jao što su CSMA/CD (Carrier Sensed Multiple Access with Collision Detection) iz Ethernet protokola. Ethernet funkcioniše na pristupnom nivou mreže, tako što Ethernet elektronika radi na Fizikom sloju, a CSMA/CD MAC (Medium Access Control) metod po Datalink sloju.
Paketski prenos podataka
Paket je jedinica podataka u bilo kom mrežnom sloju, pre ili posle prenosa. U okviru Aplikativnog sloja, podaci se nazivaju porukom, unutar Transportnog sloja to su TCP i UDP segmenti. U okviru Internet sloja to su IP, ARP ili RARP datagrami. U okviru Datalink sloja to su okviri ili ramovi, a na fizičkom sloju to su biti.
Tokom puta podataka ka nižim slojevima mrežnih protokola sukcesivni nivoi enkapsuliraju podatake sa dodatnim informacijama. Kada se posle obavljenog prenosa okvir primi na odredištu, sukcesivni slojevi de-enkapsuliraju podatak na svom putu ga nižim mrežnim slojevima.

UVOD................................................................................................................... 2
TCP/IP PROTOKPL............................................................................................. 3
Paketski prenos podataka...................................................................................... 4
INTERNET ADRESA.......................................................................................... 5
INTERNET SERVISI........................................................................................... 5
HTTP protokol...................................................................................................... 6
Primena DHCP i DNS servisa u TCP/IP mrežama……………………………... 7
Dodeljivanje IP adresa računarima primenom DHCP servisa………………….. 8
Analiza DHCP saobraćaja……………………………………………………..... 9
DNS servis…………………………………………………………………….... 10
Analiza klijent-server DNS saobraćaja………………………………………..... 13
Zaključak…………………………………………………………………….….. 14
LITERATURA...................................................................................................... 15