Internet i virusi - informacione tehnologije

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz informatike.

Internet je globalna računarska mreza. Pre svega, pojam internet znaci mreza unutar mreze, ili internakonekcija izmedju vise računara. Strukturno postoje male mreze koje se medjusobno vezuju, i time cine ovu strukturu. Internet se sve vise naziva globalnom mrezom informacija (velika internacionalna- globalna baza podataka). Broj računara na internetu se trenutno procenjuje na oko 150.000.000. Kolicina informacija koju ti serveri poseduju je ogromna, i tesko je proceniti i prikazati realno kolika je ona zaista.

Postoje brojne definicije koje se bave Internetom, ali, najjednostavnije receno, on predstavlja mrezu svih mreza. Princip rada Interneta slican je, upravo, principu rada telefonskih sistema. Dok oni, koristeci telefonske linije prenose glas, Internet ih koristi za prenos informacija. Uz pomoć telefonske linije i modema (uredjaj koji digitalne signale iz računara pretvara u analogne, koji su pogodni za prenos putem telefonske linije. Prilikom prijema podataka, modem obavlja inverzan posao, jer iz modulisanog izdvaja digitalne signale koje prosledjuje računaru, računar poziva Internet servis provajdera, nakon cega se vrsi povezivanje na Internet. Konektujuci se na mrezu svih mreza, računar i sam postaje deo mreze. Internet je komunikacioni medij koji predstavlja globalno sredstvo za komunikaciju u danasnjem informacionom drustvu. Sam Internet, kao sto je već receno, predstavlja mrezu velikog broja umrezenih računara sirom sveta, koji su medjusobno povezani pomocu optickih kablova, telefonskih linija, satelitskih veza i drugih vidova komunikacionog povezivanja. Celokupna mreza funkcioniše na osnovu odredjenih protokola. Popularnost Interneta ogleda se u cinjenici da broj korisnika raste neverovatnom brzinom, tako da svi podaci o eventualnom broju računara i korisnika veoma brzo zastarevaju. Sto se tice servisa Interneta, njihov tacan broj ne moze se precizno odrediti, iz prostog razloga sto su neki od njih tokom razvoja mreze bili veoma popularni, a potom nestali.

1.1 ISTORIJA INTERNETA

Vec od prvih dana pa sve do danas, Internet je proslavio mnogo „rodjendana“, ali koji je pravi tesko ce se sloziti i najbolji poznavaoci istorije informatike. Neki tvrde kako je to 1961. kad je dr. Leonard Klajnrok na univerzitetu MIT prvi put objavio rad o packet-swiching tehnologiji. Neki navode 1969. godinu kao godinu rodjenja Interneta jer je tada Ministarstvo odbrane SAD-a odabralo Advanced Research Project Agency Network, poznatiju kao ARPANET , za istrazivanje i razvoj komunikacija i komandne mreze koja ce preziveti nuklearni napad. Sedamdesete godine donele su nekoliko veoma vaznih otkrica koja su obelezila razvoj Interneta kakvog danas znamo, a potom se dogodilo i odvajanje ARPANET-a iz vojnog eksperimenta u javni istrazivacki projekt. Verovatno je najvazniji trenutak bio 1983. kad je tadasnja mreza presla sa NCP-a (Network Control Protocol) na TCP/IP (Transmission Control Protocol / Internet Protocol), sto je znacilo prelazak na tehnologiju kakva se i danas koristi.

Protokoli su standardi koji omogucavaju komunikaciju računara putem mreze, a 1983. godine manje od 1000 računara je bilo spojeno sa ARPANET koristeci relativno primitivni Netvork Kontrol Protokol, koji je uprkos mnogim ogranicenjima, bio upotrebljiv u malim mrezama, i nije bio dovoljno fleksibilan za siru upotrebu. Kako se ARPANET eksponencijalno povecavao, videlo se kako je potreban opstiji pristup komunikacionom protokolu kako bi mogli biti udovoljeni sve veci zahtevi i stvarana sve komplikovanija mreza računara.

Vinton Cerf koji je sa Robertom Kanom stvorio TCP/IP protokol, jednom je rekao:

Stvorili smo protokol koji ce se koristiti i u velikom mrezama s velikom brojem računara, protokol koji ce nositi Internet buducnosti, sto je znacilo da mora biti fleksibilan kako bi razlicite mreze mogle funkcionisati u zajednickom okruzenju.

Naime vec je tada bilo jasno kako ce Internet biti velika mreza sastavljena od velikog broja manjih mreza. Ali tada je prelaz na TCP/IP bio kontraverzan: neki delovi informaticke zajednice zeleli su prihvatanje drugih standarda, a najvise se pominjao Open System Interconection Protocol. ARPANET je pre sluzbenog prelaza na TCP/IP u nekoliko navrata iskljucio NCP prenos podataka kako bi uverio „neverne tome“ da se NCP moze iskljuciti po zelji.

Vinton Cerf i Robert Kan poceli su rad na novom protokolu puno pre 1983. godine, tacno 10 godina ranije javila se ideja o novom protokolu, a sledecih godina su se razvijali i usavrsavali detalji protokola koji ce promeniti istoriju. Implementacija TCP/IP-a u tadasnje vreme i operativne sisteme trajala je skoro 5 godina, dok je na ARPANET bilo spojeno oko 400 računara. Situaciju je pojednostavio detalj sto su mnogi računari koristili Packet Radio i Packet Satellite koje su vec nekoliko godina radile sa TCP/IP protokolom