Internet ekonomija u uslovima svetske krize

Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.

Tokom devedesetih ekonomska ekspanzija odavala je utisak beskonačnosti. Kapitalizam je pronašao svoju „konačnu“ magičnu formulu za prevazilaženje krize, koju danas nazivamo recesija, manipulišući finansijskim instrumentima koji su omogućavali relativno kratke periode ekonomskog pada slabog inteziteta. Ta formula se u suštini slagala sa u Vašingtonskom konsenzusu predloženim otvaranjem tržišta, potpunom liberalizacijom tokova kapitala, skoro nekontrolisanim finansijskim bumom i nadzorom od strane svetskih organizacija.

Globalna kriza i velike svetske kompanije

Dobit Yahoo-a koji je pritisnut problemima iznosila je 150 miliona dolara, ili 11 centi po jednoj akciji. Ovaj rezultat prevazilazi ocekivanja s obzirom da su analiticari Wall Streeta u proseku ocekivali dobit od maksimalno devet centi po akciji
Yahoo Inc saopstio je da je kompanija ostvarila bolje rezultate od ocekivanih u prvom tromesecju ove godine, ali ne toliko izuzetnim da bi mogli uticati na Microsoft Corp. da povisi vrednost svoje ponude za preuzimanje te kompanije.Podstaknuta u prvom redu negotovinskim prihodom od 401 milion dolara od prodaje udela u kineskom Internet portalu Alibaba.com, neto dobit Yahooa u prvom je tromesecju 2008. porasla je na 542,2 miliona dolara, u odnosu na 142,4 miliona dolara u istome tromesecju prethodne godine.
Iskljuce li se jednokratne stavke i troskovi akcijskih kompenzacija, dobit ove internets kompanije iznosila je 150 miliona dolara, ili 11 centi po deonici. Prihodi su u prvome tromesecju porasli devet posto, na 1,82 milijarde dolara, ukoliko se iz rezultata iskljuce uplate Yahoovim oglasivackim firmama, prihodi su porasli za 14 posto na 1,35 milijardi dolara.Analiticari su ocekivali prihode od 1,32 milijarde dolara, tvrdeci da brojke pokazuju da su se napori koje ta kompanija sa sedistem u Sunnyvale-u, u saveznoj americkoj drzavi Kaliforniji, ulaze u restrukturiranje pretrazivackog oglasavanja i povecanje prodaje internet oglasa, poput bannera, isplatili uprkos strahovima od uticaja americkog ekonomskog usporavanja.
Yahoo je zadrzao raniju prognozu sporijeg rasta prihoda u 2008. od izmedu tri i 15 posto, odnosno izmedu 7,2 i 8 milijardi dolara, usled slabljenja potraznje za internet oglasavanjem u sektorima poput finansijskog, maloprodajnog i turistickog.
Pre objavljivanaj ovog saopstenja izvrsni direktor Microsofta Steve Ballmer signalizirao je da rezultati Yahoo-a, kakvi god oni bili, nece uticati na vec ponudenih 43 milijarde dolara za preuzimanje. Njihova objava, prema nekim izvorima bliskim Microsoftu, nije sadrzala nista sto bi iole pozivalo na eventualnu promenu tog stajalista. “Yahoo-u zelim sto uspesnije rezultate, ali oni nece uticati na Microsoftovu procenu te kompanije“, kazao je Ballmer.

Finansijska kriza je uskomesala trzista u bogatim zemljama i sada tesko pogada zemlje u razvoju. Banke su u opasnosti, mnoge valute su oslabile i smanjuju se strane investicije.Analiticar iz Svetske banke Hans Timer kaze da zemlje koje su lane dobro poslovale, sada dozivljavaju rekordni pad.

„Nasa studija predvida rast od cetiri i po odsto u zemljama u razvoju, sto i dalje deluje visoko, ali je vise od tri odsto manje nego u 2007, a to je jedan od najostrijih padova rasta u istoriji“,istice Timer.

Za pad se okrivljuje smanjenje traznje u zemljama u razvoju. Ono je dovelo do naglog smanjenja globalne trgovine, prvog posle 25 godina. Smanjenje trgovine podrazumeva gubitke u proizvodnji i na izvoznim trzistima, koji onda dovode do porasta nezaposlenosti.

„Usporeni rast znaci i usporeni porast svih dohodaka u zemljama u razvoju, ukljucujuci siromasne i vece stope nezaposlenosti u zemljama u razvoju. To znaci da ce koristi koje smo videli u proteklih pet-sest godina - od rekordnog rasta u zemljama u razvoju - jedno vreme stagnirati“, istice Hans Timer iz Svetske banke.

Pre samo nekoliko meseci bili smo svedoci kada je Google kupio YouTube za fantastičnih 1,65 milijardi dolara. Ovu kupovinu pratile su uglavnom u crno obojene vizije budućnosti njihove kombinacije. Izgleda da brojni saveti dušebrižnika nisu bili dovoljni da se Google „opameti” kada je kupovina u pitanju, tako da je veliki G ponovo potegao svoj debeli buрelar i pazario kompaniju DoubleClick, udvostručivši svoj novac, ali i broj kritičara. Ni konkurencija nije mirovala, tako da se posle uzaludnog kritikovanja zlih namera Googlea i sama, doduše nevoljno, opremila sličnim naoružanjem.

Posle dužih pregovora o kojima se samo nagaрalo, Google i DoubleClick ozvaničili su akviziciju u petak, 13. aprila, pri čemu je saopšteno da je Google za ovu kupovinu izdvojio 3,1 milijardu dolara. Zauzvrat, Google je u posed dobio najrazvijeniju mrežu za digitalni marketing na svetu, sa ogromnom bazom oglašivača, digitalnih medija i agencija. Kompanija Double- Click specijalizovana je za prikazivanje raznih vrsta digitalnih reklama na ogromnom broju sajtova koje ima u svojoj mreži, pri čemu tipovi reklama variraju od klasičnih banera, preko rich media i video reklama, sve do affiliate programa i reklama u rezultatima pretrage. Iz navedenog jasno je da ovom kupovinom Google proširuje svoju bazu korisnika sličnih usluga, pre svega oličenih u programima AdWords i AdSense, tako da ova kupovina predstavlja logičan korak proširenja tržišta. Interesantna je i informacija koja je dugo bila prisutna u medijima – da je za kupovinu DoubleClicka u borbi sa Googleom do poslednjeg trenutka učestvovao i Microsoft, što su ljudi iz ove kompanije odbijali da komentarišu. Sve ovo, naravno, nije omelo Microsoft da zajedno sa AT&T-om, povodom Googleove kupovine DoubleClicka uloži žalbu Američkoj državnoj trgovinskoj komisiji (Federal Trade Commission) zbog navodnog mogućeg monopola koji bi Google mogao da uspostavi u oblasti online oglašavanja. Pored Microsofta, žalbu podneo je i Centar za privatnost elektronskih informacija (Electronic Information Privacy Center), doduše iz drugog razloga, zbog kojeg upravo najveći deo organizacija smatra spajanje dveju kompanija opasnim – a to je ugroženost privatnosti korisnika Interneta. Odakle potiče toliki strah od ugrožavanja privatnosti? Dosad je Google mogao da prati istoriju pretraga svojih korisnika, pre svega onih koji koriste njegove servise poput GMaila. Odskora je istorija pretrage i zvanično postala dostupna samim korisnicima (http://www.google.com/history). Na navedenoj adresi jasno se vidi da Google pomno prati šta korisnici traže i koje stranice potom posećuju. Sličnu stvar radi i DoubleClick na stranicama na kojima prikazuje svoje reklame, kojih je zaista mnogo. Iz svega ovoga prilično je jasno da se, kada se spoje informacije kojima barataju ove dve kompanije, dobija ogromna količina podataka o navikama svakog pojedinačnog korisnika: o tome šta traži, koje stranice posećuje, ukratko, kakva su mu interesovanja. Uzevši u obzir delatnost ovih kompanija, cilj prikupljanja ovih informacija je samo jedan – upoznavanje potreba i