Uticaj svetske ekonomske krize na nezaposlenost u Srbiji

Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.

Pandorina kutija se otvorila 1999 godine, nakon što je Clintonova administracija - pod snažnim pritiskom sa Wall Street-a opozvala tzv. GSA - Glass-Steagall Act. GSA je odredba uvedena 1933. nakon velike depresije - ukratko ova odredba je odvajala investicijsko od komercijalnog bankarstva kako bi sprečili špekulativnu ulogu banaka na tržištu kapitala.
Tada se mislilo da je to pokrenulo celokupnu krizu i slom tržišta 1929., te je uveden Gramm-Leach-Bliley Act - kojim su ukinute GSA restrikcije - omogučujući okrupnjivanje, te stvaranje velikih financijskih konglomerata pod izgovorom konkurisanja EU.
Naoružani novim financijskim instrumentima - prvenstveno se misli na derivate kao CDS - Credit default swap, ispleli su mrežu iz koje se ne mogu izvući bez ogromnih posljedica . (ključnu ulogu kao i kod forsiranja hipotekarnih kredita imao je Alan Greenspan ). Uporedo s velikim događajima američke istorije prikazuje stvarni opseg debakla - svi ratovi 20. i 21. veka zajedno - uključujući i 2. svetski rat - stajali su SAD uverljivo manje nego što bi to mogla ova financijska kriza.
Tržište vredno trilione dolara počelo se rušiti kao kula od karata - počevši sa krizom hipotekarnih kredita (ovaj kolaps će imati ogromne posljedice za SAD u slijedećih 20 godina) a sada vidimo da počinje CDS kriza - ovo možda nagoveštava kraj SAD-a kao globalne super sile.
Kolaps je tu - mi ga samo gledamo u "slowmotion-u".
Kriza nije ni blizu kraja, tek se zahuktava...

Novoizabranog predsednika Obamu se dočekalo kao svemogućeg spasitelja, ali potrebno je napomenuti... glavne uloge u stvaranju današnje atmosfere upravo imaju ljudi koji će biti u Obaminoj administraciji:
•Lawrence Summers - jedan od ključnih ljudi koji su lobirali u kongresu kako bi se opozvao Glass Steagall Act.
•Paul Volker - chairman FED-a u Reganovo doba, igrao ključnu ulogu implementacije financijske deregulacije u ranim fazama - što je sve dovelo do krize iz 1987.
•Timothy Geithner - generalni direktor Federal Reserve Bank of New York - jedne od najmoćnijih financijskih institucija u Americi, radio je i u Kissingerovoj administraciji kao i u MMF-u
•Jon Corzine - guverner države New Jersey, bivši generalni direktor Goldman Sachs-a

A da ne spominjemo glavne financijere njegove kampanje - od JP Morgan Chase-a, Citi Groupa , itd.

Obama je novo harizmatično lice, sigurno će uneti svežinu u spoljnu politiku SAD-a... ali što se tiče bitnih stvari, njemu su ruke vezane.
Obamu već prvog dana od izbora očekuje suočavanje s činjenicom da status SAD-a kao jedine svetske sile svakim danom sve više slabi i da od svog prethodnika nasleđuje najveći dug na svetu.

Svet više neće biti isti kao pre ovog potresa, rekao je nemački ministar finansija tokom debate u Bundestagu. On se oštrim rečima obrušio na Amerikance i predbacio im krivicu za štetu od 550 milijardi dolara.
"Sjedinjene Američke Države će zbog ove krize izgubiti status supersile na svetskom financijskom tržištu, a taj će svet polako postati multipolarni svet", izjavio je u Bundestagu njemački ministar financija Peer Steinbrück. Predstavljajući poziciju nemačke vlade, on je nedvosmislenim rečima identifikovao glavnog krivca za trenutnu krizu: "Sjedinjene Države su, moje dame i gospodo, uzrok i epicentar krize. To nisu ni Europa ni Nemačka."
Najbitnije je; poverenje je nestalo, kriza nije ni blizu kraja... padom berlinskog zida pao je komunizam u Europi, a padom Lehman Brothers, Merryl Linch i ostalih, kao intervencija milijardi dolara za posrnule poludržavne novčarske institucije Freddie Mac i Fannie Mae, pao je neoliberalizam u SAD-u.
Jedan od cenjenijih svetskih makroekonomista Nouriel Roubini, sa RGE monitora upozorava na alarmantno stanje: “Davno smo shvatili da se ne suočavamo sa V oblikovanom recesijom od 6-8 meseci, nadamo se da će biti slučaj U recesije - do 18 mjeseci, no još nije isključeno da ćemo se suočiti sa L oblikovanom recesijom - dugoročnom desetogodisnjom recesijom - s kojom se suočavao Japan 90' godina”.
Dogodilo se: američka vlada je praktično nacionalizovala do sada poludržavne novčarske institucije Freddie Mac i Fannie Mae. U njihovim knjigama se nakupilo 5.300 milijardi dolara dugova.
To su zapravo glavni akteri na sekundarnom tržištu kapitala kredita za nekretnine i u njihovim se rukama našla gotovo polovina svih hipotekarnih kredita u Sjedinjenim Američkim Državama. Rezultat jest da su te dve institucije samo u posljednjih 12 mjeseci morale priznati 14 milijardi dolara gubitka - a kraj još nije bio na vidiku. Utoliko je pretio slom sa nesagledivim posledicama za čitavo tržište kapitala.

Kriza je ušla u novu fazu

Uvek iznova nas direktori velikih banaka pokušavaju uveriti kako se finansijska kriza približava kraju i kako se svetsko tržište kapitala još jednom izvuklo sa samo nekoliko ogrebotina.
Ali, to nije tako. Kriza koja je izazvana - potpuno neozbiljno finansiranim - američkim tržištem nekretnina upravo je dostigla novu, još opasniju fazu. Banke su izgubile 500 milijardi dolara. Čitav niz novčarskih institucija ima ozbiljnih problema. U Americi je već zatvoren čitav niz banaka i mnoge će još krenuti njihovim putem.
Mnoge banke imaju još "leševa u podrumu". Već je to dovoljno loše. Ali još bi mnogo gori bio slom institucija koje su davale jamstvo za hipotekarne kredite, Fannie Mae i Freddie Mac. To je sprečeno samo opsežnom intervencijom ministra finansija Henryja Paulsona i Američke centralne banke.
Već drugi put ove godine je američka vlada žestoko povukla uzde "slobodnog tržišta". Objavljen je plan za spas financijskih institucija Fannie Mae i Freddie Mac. Tamo se nagomilala polovina opasnih hipotekarnih obaveza.
Neamerikancima možda treba objasniti kako Fannie Mae i Freddie Mac nisu neke osobe, niti istorijske, niti živuće, koje su se eto sada uvalile u teške nevolje. To su zapravo poludržavne novčarske institucije. Njihova imena su isprva samo popularna, a onda i službeni nazivi nastali od skracenica za Federal National Mortgage Associoation (FNMA) i Federal Home Loan Mortgage Corporation (FHLMC). I jedna i druga finansijska institucija su rezultat poslednje, velike recesije između dva Svetska rata. Njihova svrha i jest reagovati u slučajevima kao što je ovaj: kada kriza zapreti da "mali čovek" više ne može isplaćivati hipoteku na svoj dom. Ona je bila u stanju uskočiti kao jamac jer je Fannie Mae je praktično sve do sedamdesetih imala monopol na sekundarno tržište hipotekarnim kreditima.
Jer takva državna intervencija na tržištu novca je funkcionisala, i to dobro funkcionisala: uz pomoć Fannie Mae su hipotekarni krediti mogli biti povoljniji što je podsticalo san o vlastita četiri zida. Gradnja je sa druge strane podsticala privredu koja je rasla i krediti su mogli biti plaćeni.