Internet adresiranje

SADRŽAJ

1. UVOD...........................................................................................................................1
1.1. INTERNET PROTOKOLI.....................................................................................1
1.2. ADRESIRANJE NA INTERNETU........................................................................2
2. IP ADRESIRANJE.......................................................................................................3
2.1. IP KLASE.............................................................................................................3
2.2. IP SUBNET MASK KONCEPT............................................................................4
2.3. VLSM – VARIABLE LENGTH SUBNET MASKS.................................................5
2.4. CIDR – CLASSLES INTERDOMAIN ROUTING..................................................5
2.5. IPv6......................................................................................................................6
3. DNS..............................................................................................................................7
3.1. REZOLUCIJA IMENA..........................................................................................7
3.1.1. Rezolucija imena pomoću HOST datoteke.......................................................7
3.1.2. Rezolucija imena pomoću DNS-a.....................................................................7
3.2. HIJERARHIJSKI PROSTOR IMENA...................................................................8
3.3. STANDARDNI INTERNET DOMENI...................................................................8
3.4. DNS KLIJENT I SERVER SOFTVER..................................................................9
3.4.1. Vrste DNS upita...............................................................................................10
3.4.2. Operacije pri rezoluciji imena..........................................................................10
3.4.3. Keširanje.........................................................................................................11
4. URL............................................................................................................................12
5. INDEKS POJMOVA...................................................................................................13
6. LITERATURA............................................................................................................14



1. UVOD
Kada kažemo Internet mnogi pomisle na Ameriku, preciznije Sjedinjene Američke Države. To, naravno, ima svojih opravdanja. Uostalom, sam Internet je nastao na osnovu projekata koje je finansirala američka vladina agencija ARPA (Advanced Research Project Agency) koja finansira fundamentalna istraživanja, preciznije iz mreže ARPANET koja datira načelno još iz 1969. godine. Jako dugo je Internet bio američka mreža koja je pre svega povezivala američke visokoškolske ustanove, vladine organizacije, vojsku i kompanije, pri čemu je ipak najveći udeo imala akademska sredina. Ta, američka "obojenost" Interneta se trenutno najviše ogleda u specifičnosti da danas, kada je sam Internet postao globalan, računari na američkom delu Interneta nemaju obavezan završetak sa skraćenicom zemlje. On zapravo postoji (.us), ali retko je u upotrebi takav oblik adrese. Činjenica je I da je Internet u SAD najrazvijeniji: postoji najveća mreža, najbrža infrastruktura, mnoštvo ponuđača Internet usluga kako kompanijama tako i pojedincima i to sve po cenama pristupačnim ne samo prosečnom Amerikancu, nego i mnogima među nama u Srbiji bez obzira na ogroman nesrazmer u prihodima. SAD su uostalom razvoj računarskih komunikacija postavile među prva mesta svog razvoja (čuveni informatički super autoput) koji bi trebao da pruži usluge svakom Amerikancu.
Ipak, danas Internet više nije samo Amerika. Internet je postao globalna mreža koja povezuje najveći deo naše planete. Danas su retka mesta na planeti koja nemaju pristup Internetu, na ovaj ili onaj način.
Internet u današnjem obliku je zapravo nastao povezivanjem mreža raznih zemalja sa ARPANET-om krajem ‘70-tih godina, a svoj prvi veliki rast je doživeo u ‘80-tim, da bi se taj rast u ‘90- tim godinama nastavio eksponencijalnom brzinom, koja će se po svemu sudeći završiti povezivanjem svega što se može povezati na Mrežu.
Usled toga se stalno vrše napori da se poveća propusna moć Mreže, pre svega veza koje spajaju pojedine internet mreže u njenom sastavu. Ali, pošto i saobraćaj neprekidno raste, saglasno pravilu da svaki posao teži da zauzme sve raspoložive resurse, to je trka koja se nikada neće dobiti.


1.1 INTERNET PROTOKOLI

Najvažniji protokoli na Internetu su TCP i IP, što se često označava kao kombinacija TCP/IP, (Transport Control Protocol/Internet Protocol). Reč “INTERNET” se nekad piše malim, a nekad velikim početnim slovom. Reč je o konvenciji da se sa pod “internet mrežom” podrazumeva mreža zasnovana na TCP/IP protokolima, a da se pod “Internetom” označava mreža svih mreža, odnosno skup svih internet mreža koje su međusobno povezane.
Sama reč “protokol” ima više značenja. U komunikacijama “protokol” označava precizan opis komunikacija između dva računara. Da bi dva računara komunicirala, nije dovoljno da budu spojeni na neki način, moraju znati i kako da međusobno komuniciraju, što se opisuje raznim protokolima.
Na jednoj složenoj i razuđenoj mreži kakva je Internet postoji više protokola, koji se brinu za razne stvari. TCP formira pakete od informacija koje želimo da prenesemo između dva računara. IP se brine o njihovom uspešnom prenosu. IP pri tome koristi za adresiranje računara IP brojeve.
Svaka mreža koja počiva na TCP/IP protokolima se naziva internet mreža. Ona nije obavezno sastavni deo Interneta, da bi to bila mora biti povezana sa njim. Tako na primer, jako dugo naša akademska nacionalna mreža nije bila povezana sa Internetom (u svakom slučaju ni na koju drugi način osim razmenom email-a), ali je bila internet mreža jer su njeni računari međusobno komunicirali TCP/IP protokolima.
Odakle takva svetska popularnost TCP/IP protokola? Pomoću njih se mogu povezati računari različitih proizvođača, sa različitim operativnim sistemima i to bez ikakvog problema. Tako na nekoj internet mrežimogu da komuniciraju Sun-ove radne stanice, VAX-ovi DEC-a, HP UNIX stanice, PC računari pod Windows 98, pod Windows 2003, pod Windows XP, IBM mainfrejmovi, Silicon Graphics radne stanice i drugi... i sve radi savršeno. Da bi ste koristili TCP/IP u komunikaciji sa drugim računarima oni moraju biti povezani, bilo stalno fizičkom vezom (direktno stalno povezivanje), bilo povremenom vezom koristeći PPP, SLIP ili CSLIP povezivanje.


1.2. ADRESIRANJE NA INTERNETU

Kada nekom pišemo pismo, na poleđini koverte obično navedemo punu adresu primaoca, što znači: državu, grad, ulicu i broj, ime. Pošta ce ga obraditi na sledeći način: prvo će ga odneti u navedenu državu i grad, poštar ce ga odneti u navedenu ulicu i ubaciti ga u sanduče ispred navedenog broja. Naše pismo se isporućuje po hijerarhiskoj šemi. Službenika u lokalnoj pošti zanima samo u koju državu treba poslati naše pismo, ali ne i kako će se ono dalje kretati u toj državi. IP mreze tj. Internet se može uporediti sa ovim modelm. Ceo net se sastoji od velikog broja samostalnih mreža. Njih povezuju posebni serveri koji se nazivaju gateway-i. Nas server treba samo da pronadje gateway dotične mreze, i dalju isporuku paketa prepušta njemu.


Slika 3.1. Rezolucija imena pomoću DNS-a