Internacionalni biznis i evropski biznis

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Autor Poruka
Vesnica Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 2,567
Pridružen: May 2010
Poruka: #1
Internacionalni biznis i evropski biznis
Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.

Biznis (engl. business, nem. Geschäft) je posao, zaposlenje, poslovna aktivnost, a u najširem značenju može se odnositi na poslovni pothvat, posao, rad. U trgovinskoj praksi i naučnoj teoriji razvijenog sveta, posebno američkog i engleskog, ovaj se izraz najčešće koristi kao opšta oznaka svakog delovanja koji u sebi sadrži poslovnost, preduzetništvo, trgovinu i zarađivanje.
Neretko se ovaj izraz može odnositi i na firmu, preduzeće i sl. Izrazom biznismen (businessman) označava se poslovni čovek u različitim gospodarskim delatnostima. Često se izraz biznis koristi u određivanju uspešnosti poslovanja kao “dobar posao” (business) ili “loš posao” te u određivanju opsega poslovanja kao “velik posao” (big business) ili “mali posao” (small business).
U slobodnom tržišnom trgovinskom svetu uobičajeni su sledeći oblici organizacije biznisa:

•pojedinačni ili jednovlasnički (solo propietarship);
•partnerstvo – ortaštvo (partnership); i
•korporacija.

Za sva tri oblika organizacije biznisa bitni su elementi: preduzetnik – glavnica – biznis. To su elementi koji sjedinjuju preduzetničku inicijativu i njeno delovanje. U svakom slučaju ovde je bitan posao i to posao koji donosi dobitak. Treba napomenuti da biznis nije ničim ograničen. On deluje zakonitostima tržišne ponude i potražnje. Baviti se biznisom značiti baviti se svim vrstama zakonski dopuštenih poslova koji donose profit (dobitak).
Međunarodne ekonomske tokove karakterišu različiti principi i načela, koji F-ji na mikro nivou prenose na makro i globalni nivo u cilju stvaranja jake konkurentske pozicije.
Konkurentska prednost podrazumeva postojanje ili ostvarivanje onog stepena sposobnosti preduzeća, koji se zahteva na tržištu i koji konkurencija ne može tako lako dostići sem putem stvaranja sebi većih troškova (ulaganja) i u dužem vremenskom periodu.
Konkurentska pozicija na globalnom tržištu stvara se naglašavanjem principa efikasnosti poslovanja: produktivnošću, ekonomičnošću, rentabilnošću kao i ulaganjem u sistemska znanja.
Spoljna trgovina je samo segment internacionalnog poslovanja, i predstavlja sastavni deo trgovine i javlja se kao neminovnost međunarodne podele rada i posredovanja između proizvođača i potrošača, koji su poreklom iz različitih zemalja.
Trgovina je segment poslovanja uopšte i odvija se na domaćem (obuhvata plasman proizvoda i usluga na domaćem tržištu) i inostranom (razmena robe i usluga na inostranom tržištu).
Internacionalno poslovanje obuhvata razmenu roba, usluga, međunarodnog kretanja rada i kapitala, direktne inostrane investicije, portfolio investicije, ulogu i značaj međunarodnih institucija.

Internacionalni biznis


Međunarodna trgovina predstavlja razmenu dobara i usluga koja tom prilikom prelaze međunarodno priznate granice ili teritorije.
U većini zemalja ona stvara značajan deo BDPa. Iako se međunarodna trgovina obavljala tokom dobrog dela istorije čovečanstva, ona je tokom poslednjih nekoliko vekova dobila na ekonomskom, društvenom i političkom značaju. Industrijalizacija je unapredila prevoz, globalizacija, multinacionalne korporacije, i autsorsing takođe imaju značajan uticaj. Rast obima međunarodne trgovine je osnov procesa globalizacije.
Međunarodna trgovina je takođe i grana ekonomije, i, zajedno sa međunarodnim finansijama, čini širu disciplinu poznatu kao međunarodni ekonomski odnosi.

Teorije internacionalnog biznisa


Rikardov model se fokusira na komparativne prednosti i verovatno predstavlja najznačajniji koncept u teoriji međunarodne trgovine. U Rikardovom modelu zemlje se specijalizuju za proizvodnju onoga što najbolje proizvode. Za razliku od drugih modela, ovde se pretpostavlja da će doći do potpune specijalizacije zemalja, a ne do toga da svaka proizvodi veliki broj dobara. Takođe, Rikardov model ne razmatra direktno raspoloživost faktora proizvodnje, kao što su relativne količine rada i kapitala u jednoj zemlji.
Hekšer-Olinov model predstavlja alternativu Rikardovom modelu komparativnih prednosti. Iako je značajno kompleksniji, nije se pokazao mnogo preciznijim u svojim predviđanjima. Ipak, sa teoretskog stanovišta predstavlja elegantno rešenje, jer u teoriju međunarodne trgovine uključuje i neoklasicčni mehanizam cena.
Prema ovoj teoriji, tokovi međunarodne trgovine su determinisani razlikama u faktorskoj raspoloživosti. Model predviđa da će zemlja izvoziti onu robu u čijoj proizvodnji se više koristi faktor kojim zemlja obiluje, a uvoziće robu u čijoj proizvodnji se više koriste faktori koji su u zemlji retki. Empirijski problem sa H-O modelom, poznat kao Leontijevljev paradoks, je prikazan u empirijskom testu Vasilija Leontijeva, koji je pokazao da Sjedinjene Države izvoze radnointenzivne proizvode, iako obiluju kapitalom.
U ovom modelu dozvoljeno je kretanje rada između različitih grana, dok se pretpostavlja da kapital u kratkom roku nije pokretljiv. Naziv „specifični faktori“ potiče otuda što se na kratak rok određeni faktori proizvodnje, kao što je fizički kapital, teško kreću između različitih privrednih grana. Prema ovoj teoriji, ukoliko cena robe poraste, vlasnici faktora koji je specifičan za proizvodnju te robe će profitirati. Prema ovom modelu, vlasnici različitih specifičnih faktora proizvodnje (tj. rada i kapitala) će verovatno imati suprotstavljene stavove vezano za kontrolu uvoza radne snage. Nasuprot tome, vlasnici i rada i kapitala će imati koristi od povećanja stoka kapitala. Ovaj model je idealan za objašnjavanje raspodele dohotka, ali nije prikladan za objašnjenje tokova razmene.


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
05-05-2010 11:21 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Biznis plan za Otvoreni Akva park u Bijeljini Maja 0 2,548 02-02-2012 01:55 PM
zadnja poruka: Maja
  Biznis plan Sportska oprema Maja 0 3,044 30-01-2012 04:02 PM
zadnja poruka: Maja
  Sigmma - biznis plan Vesnica 0 1,587 13-05-2010 02:13 PM
zadnja poruka: Vesnica
  Porodicni biznis plan Vesnica 0 3,127 13-05-2010 02:10 PM
zadnja poruka: Vesnica
  Samostalna izrada biznis plana Vesnica 0 3,091 12-05-2010 09:32 PM
zadnja poruka: Vesnica

Skoči na forum: