Interakcija žrtve i učinioca - viktimologija

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Званичне статистике криминалитета већине модерних друштава сведоче о порасту броја регистрованих кривичних дела. Затворска популација се простире у размерама од по 710 (САД), 610 (Русија), 300 (Литванија), 107 (Србија), до 56 (Норвешка) затвореника на 100.000 становника. Ове обимне бројке указују на осветнички, ретрибутивни (ретрибуција - освета) модел као доминантан у реаговању друштва на криминалитет. Изолација, демонстрација моћи, репресија, тортура, масовне повреде људских права, чине основну структуру односа унутар затвора. Тешко је поверовати да нема цивилизацијских капацитета за конструктивнији одговор на криминалитет.

Кривично дело се и даље сматра више као кршење правне норме, "огрешење о државу", него као повреда основних људских вредности, потреба и интереса. Жртва и учинилац пасивно прихватају судску одлуку, без простора да изразе сопствене интересе. Жртве се често осећају као особе којима се суди, док се учиниоци често задржавају у систему, настављајући да врше кривична дела. Људи по аутоматизму поверавају свој конфликт судовима на разрешење, а пресуђење најчешће чини незадовољним и жртву и учиниоца.
Савремени одговор на криминалитет подразумева решавање сукоба са позиције интереса, чије је теоријско утемељење ресторативна правда (ресторе - надокнада, исправљање штете). Ресторативна правда тежи да врати у целину оно што је било уништено кривичним делом. Пажња се уравнотежено посвећује жртви, учиниоцу и заједници. Два најзаступљенија начина решавања сукоба са позиције интереса јесу: друштвена расправа (преговарање) и посредовање између жртве и учиниоца (медијација).
Модел друштвене расправе користи стратегију окупљања и дискусије у оквиру локалне заједнице, која је уз модификације преузета из културе Мавара са Новог Зеланда, која се већ годинама користи као вид реаговања на сексуално насиље, насиље у породици, малолетнички криминалитет и друга кривична дела. Друштвена расправа је од 1989. основни начин реаговања на малолетничку делинквенцију на Новом Зеланду. Када се догоди да малолетник изврши неко кривично дело, координатор за малолетничко правосуђе сазива скуп. Позивају се учинилац, његова фамилија (често проширена и на тетке, бабе, рођаке), други грађани који су кључни за давање подршке учиниоцу (нпр. фудбалски тренер кога учинилац нарочито поштује), полиција, жртва као и особе које жртви пружају подршку...

Садржај

1. Увод 3
2. Методе истраживања 5
3. Предмет истраживања 6
4. Циљеви истраживања 6
5. Вријеме и мјесто истраживања 6
6. Појам жртве 6
7. Типологија жртви 7
8. Интеракција жртве и убице 8
9. Интеракција жртве и силоватеља 10
10. Интеракција жртве и насилника у породици 13
10.1 Психичко насиље 13
10.2 Претња физичким насиљем 14
10.3 Физичко насиље 14
10.4 Употреба оружја 15
10.5 Сексуално насиље 15
10.6 Насиље над дјецом 16
10.7 Други облици насиља у породици 17
10.7.1 Економско насиље 17
10.7.2 Изолација 18
10.7.3 Понижење и омаловажавање 18
10.7.4 Коришћење мушких доминација 18
11. Закључак 18
12. Литература 20