Inteligencija kao nužan uslov uspešnog učenja - diplomski

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Umesto da zamišljamo učenje kao jedinstveni proces, bilo bi realističnije razmišljati o reči “učenje” kao o terminu koji se odnosi na široki raspon mentalnih događaja u našem umu. Oni se po mnogo čemu razlikuju, ali dele neke zajedničke elemente. Na primer, svi oblici učenja uključuju promenu koja se događa u pojedincu koji uči. Često, ali ne uvek, ta je promena vidljiva u ponašanju osobe. Promena koju donosi učenje u mnogim slučajevima pomaže u proširenju kapaciteta tog pojedinca. Međutim, osim što može pomagati u prilagođavanju, učenje na njega Može da utiče i negativno.

Na samom početku, poslužili smo se citatom Majkla Houa kako bismo istakli složenost teme učenja i faktora koji utiču na uspešnost učenja. Cilj ovog rada jeste da ukaže na povezanost inteligencije i intelektualnog razvoja i učenja. Inteligencija, najjednostavnije rečeno, podrazumeva sposobnost uspešne adaptacije jedinke na nove okolnosti pomoću obrazaca ponašanja i psihičkih procesa koji nisu ni instinktivne prirode niti navike. Prema pedagoškom stanovištu, to je sposobnost učenja, pamćenja i mišljenja. U psihološkom smislu, ovaj pojam se vezuje za sposobnost brzog i uspešnog snalaženja u novim situacijama na osnovu apstraktnog mišljenja, odnosno rešavanje problema putem uviđanja bitnih odnosa u problem situaciji...

Razvoj inteligencije i mišljenja

Inteligencija je sposobnost snalaženja u novim situacijama ili problem situacijama u kojima za rešenje nije dovoljno staro iskustvo; do rešenja dolazi uviđanjem bitnih odnosa i veza u datoj situaciji i konstruisanjem sredstava rešenja. Ovo određenje je samo pokušaj da se iz brojnih definicija inteligencije izdvoji ono što im je zajedničko.

Tarner prikazuje različite pristupe u određivanju pojma inteligencije i autore grupiše po kriteriju kako definišu pojam inteligencije. Po tome osnovu ona izdvaja četiri shvatanja koja inteligenciju određuju kao:

• produkt ili postignuće: testiranja, mišljenja, intelektualnih procesa (Galton, Binet,Burt);
• svojstvo intelekta koje poseduje pojedinac: koje određuje njegov načine mentalnog funkcionisanja (Spearman, Thurstone, Guilford);
• proces: koji posreduje između organizma i sredine; dispozicija, (Ryly, Piaget, Wertheimer);
• evaluativnu dimenziju: suđenje (Jensen, Hudson).

Drugi autori ukazuju da od početka ovoga veka postoje dve osnovne linije istraživanja inteligencije: ...

Sadržaj :

UVOD 3
1 Razvoj inteligencije i mišljenja 4
1.1 Struktura inteligencije 4
1.2 Shvatanja o razvoju inteligencije 7
1.3 Karakteristike mišljenja tokom razvoja 13
Konkretne operacije 16
Formalne operacije 17
1.4 Razvoj i funkcije pamćenja 19
2 Učenje 21
2.1 Učenje i intelektualni razvoj 22
2.2 Razvoj učenja 23
3 Kognitivni stilovi i stilovi učenja 27
3.1 Primer tipologije stilova učenja: Model kognitivnih profila Luiz Kraus 30
4 Metakognicija i inteligencija 33
4.1 Metakognicija u kognitivnoj psihologiji 33
4.2 Metakognicija i inteligencija 37
5 Merenje uticaja inteligencije na školski uspeh testom D – 48 i predlog načina postupanja sa darovitim učenicima 38
5.1 Inteligencija, učenje i darovitost 40
5.2 Podsticanje darovitosti 44
ZAKLJUČAK 49
LITERATURA 51