Intelektualna svojina u Srbiji i EU

Pravo na intelektualnu svojinu je pravo novijeg datuma. Ovo pravo se javlja sa intenzivnim napretkom komunikacija i privrede. Globalna ekonomija kreira od informacija proizvodni faktor sa svojom cenom u datom vremenu. Razvoj ovog faktora diktira uslove njegove zaštite kroz posebne obaveze iskazive kao prava nad kreativnim dobrima. Preteče ovog prava nalazimo još u petnaestom veku. Sa pojavom prvih štamparija, došlo se na ideju da se prava pisaca zaštite. Ovde je zaštita uglavnom sporadična i nema sistemski karakter. Do transformacije značaja ovog prava doći će bitno kasnije sa napretkom kapitalističkih odnosa. Intelektualna svojinska prava olakšavaju i podstiču kretanje, uređenje i funkcionisanje tržišta informacija. Znanje i inovacije su, po prirodi neprostorne i lako se prenose u nekontrolisanom ambijentu. Neko dobro je uslovno formulisano nekonkurentno ako njena upotreba od strane jednog učesnika poretka ne umanjuje njenu korisnost i za druge subjekte. Dobro je aprostorno ako njeno prisustvo nije lokalizovano na određeno okruženje. Nerivalna dobra kao i fajlovi sa zvukom i slikama i drugim sadržajima na internetu su svi aprostorni. Takva dobra mogu da se karakterišu kao intelektualna imovina ili kao proizvodi znanja, ako mogu monopolski, sistemskim alatima, odnosno pravima da se zaštite kreirajući zakonske obaveze za subjekte prava. Takvi proizvodi postaju tada robe na tržištu kreativnosti.

Među teoretičarima vlada uverenje da prosto kompetitivno tržište, van posebne zakonske obaveze (obaveza), ne obezbeđuje efikasnu alokaciju intelektualne imovine, nakon uobičajenog rasporeda svojinskih relacija prava. Kada imovina ima nulti marginalni trošak reprodukcije (ili nulti prinos od ove), tok renti koje ona, po pravilu generiše u perfektnoj konkurenciji je, takođe, nula. Međutim, ako je tako, inicijalna proizvodnja koja košta, se neće nikad preduzeti, korisna inovacija se ne bi desila, iako bi društvena efikasnost to tražila . Zato, stvaranje intelektualne imovine je upućeno na institucije i prava, koje očigledno nisu deo perfektnog kompetitivnog (prostog) tržišta. Intelektualna svojina, patenti i autorska prava, su primeri institucija gde se zaštićuje opšti i posebni interes za razvojem intelektualnih kreacija i znanja.

UVOD
1.1 Razlozi nastanka intelektualnog vlasništva i prava 1
1.2 Pravo svojine uopšte i intelektualna svojina kao pojava 2
1.3 Međunarodna zaštita prava intelektualne svojine 4
1.4 Određenje intelektualne svojine i prava 8
1.5 Pronalazačko pravo 11
1.5.1 Patenti i mali patenti 11
1.5.2 Tehničko unapređenje 13
1.5.3 Pravo znakova razlikovanja 15
1.5.4 Žig 16
1.5.5 Geografska oznaka porekla proizvoda 17
ZAKLJUČAK 19
LITERATURA 21