Razvoj HTTP protokola i tehnologija XHTML, CSS, XML

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz informatike.

Tema ovog seminarskog rada je pobliže objasniti termine WWW i XML i CSS, njihov opis i primenu.Termini poput WWW-a danas predstavljaju jedan od osnovnih termina informacijske tehnolge, a temelj su znanja web programera, informacijsko-telekomunikacijskih tehničara, administratora i sl.

World Wide Web ili WWW je struktura međupovezanih hipertekst dokumenata dostupnih putem Interneta. Pomoću web pretraživača, korisnik pregledava web stranice, koje sadrže tekst, slike, video i ostalu multimediju te se kreće njome pomoću hiperlinkova (hiperveza). WWW je krajem 80-ih godina kreirao Sir Tim Berners-Lee u Švicarskoj.
Od tada Berners-Lee igra važnu ulogu u usmeravanju web standarada kao što je markup jezk u kojem su sastavljene web stranice.

XML je kratica za EXtensible Markup Language - odnosno jezik za označavanje podataka. Ideja je bila stvoriti jedan jezik koji će biti jednostavno čitljiv i ljudima i računalnim programima. Princip realizace je vrlo jednostavan: odgovarajući sadržaj treba se uokviriti odgovarajućim oznakama koje ga opisuju i imaju poznato, ili lako shvatljivo značenje. Format oznaka u XMLu vrlo je sličan formatu oznaka u npr. HTML jeziku. Danas je XML jezik vrlo raširen i koristi se za različite namene: odvajanje podataka od prezentace, razmenu podataka, pohranu podataka, povećavanje dostupnosti podataka i izradu novih specijaliziranih jezika za označavanje. XML je standardizirani jezik i za njegovu standardizaciju brine se World Wide Web Consortium.

2 HTTP ( Hypertext Transfer Protocol )

HTTP (Hypertext Transfer Protocol) je protokol koji se koristi pri radu s world wide web-om. HTTP protokol je implementiran kao protokol po principu zahtev/odgovor. Klent šalje zahtev za prenos sa stranice web servera na njegovo računar.
Web server na taj zahtev odgovara slanjem tražene stranice, protokol radi u aplikacijskom sloju. Klent šalje zahtev HTTP serveru, HTTP server interpretira zahtev i šalje odgovarajući odgovor klentu. Komunikacija je zapravo neveznog tipa, bez postojanja stanja. Nakon odgovora HTTP servera na klentov zahtev, veza se prekida sve do sledećeg zahteva. Jedini izuzetak od ovog scenarija je u slučaju kada klent primeni HTTP metodu keep-a-live koja je podržana u verziji HTTP 1.1.
U ovom slučaju, klent održava vezu celo vreme.

Kod HTTP zahteva postoji nekoliko metoda koje se koriste:
• GET metoda
• HEAD metoda
• POST metoda
• PUT metoda
• DELETE metoda
• TRACE metoda

Metoda GET se koristi za preuzimanje informacija u HTTP zahtevu. GET dozvoljava dodatnu fleksibilnost preko upotrebe IF iskaza. Ovime se može doći do takozvanih kondicionalnih GET metoda. Ukoliko je ispunjen zahtev IF iskaza, podaci se prenose. Ovime se postiže da se spremljene kope web stranica ažuriraju efikasne, te se dobiva bolja iskorištenost propusnog opsega na mreži.

Metoda HEAD je vrlo sličan GET metodi s tom razlikom da se telo poruke ne vraća klentu. Ova metoda se koristi radi utvrđivanja da li je link još aktivan ili je izmenjen u odnosu na prethodno stanje. Izmenjeno stanje se testira uspoređivanjem informacija poslanih u REQUEST zaglavlju s odgovorima dobivenim u RESPONSE zaglavlju.
Metoda POST se koristi za zahtev HTTP serveru da prihvati priključene podatke kao novu »isporuku« HTTP serveru. Ova metoda se može koristiti za slanje poruka u news grupe, slanja HTML (Hyper Text Markup Language) formulara HTTP serveru ili dodatnih zapisa podataka bazi podataka koja se nalazi na HTTP serveru.

Metoda PUT se koristi za zahteve da se podaci poslani u zahtevu smeste na izvor koji je naveden u REQUEST poruci. Ovo se razlikuje od POST metode u kojoj se može specificirati odredište za podatke. Ako podaci već postoje, smatra se da su to izmene pojedinih podataka.

Metoda DELETE se koristi za zahtev HTTP serveru da izbriše izvor koji je naveden u REQUEST poruci. Ova metoda može biti obustavljena intervencijom korisnika ili podešavanjem određenih sigurnosnih parametara na HTTP serveru. Odgovor o uspješnosti se šalje jedino kada server ima nameru izvršiti brisanje.

Metoda TRACE se koristi radi osiguranja da su primljeni podaci od HTTP servera ispravni. TRACE odgovor je zapravo HTTP zahtev koga prima HTTP server. Ovime se omogućava testiranje i pronalaženje pogrešaka kod HTTP zahteva.

2.1.1 Autentifikacija i sigurnost HTTP protokola

Većina web servera takođe može pružiti neke osnovne sigurnosne opce. Ovo se pokazuje u slučaju kada se korisniku neke stranice prikaže dijalog u kojem treba uneti korisničko ime i lozinku pre odobravanja pristupa web stranici.
Glavni problem s ovim vidom autentifikace je to što se podaci za korisničko ime i lozinku prenose preko mreže u formi čistog teksta. Svako ko poseduje program za ″prisluškivanje″ prometa na mreži (network sniffer) može doći u posed ovih informacija i kasne te podatke iskoristiti za neovlašten pristup preko tog računa.

Sve web stranice koje su osigurane sa SSL-om (Secure Sockets Layer) imaće HTTPS:// u svojoj URL (Universal Resource Locator) adresi. Ukoliko ne vidite HTTPS:// za ono za što se tvrdi da je osigurana web prezentacija, ne poželjno unositi poverljive informace kao što je broj kreditne kartice.
Takođe, potrebno je videti i neke dodatne indikatore koji ukazuju da je uspostavljena sigurna veza i kod Netscap-a i Internet Explorera. Kod Netscape-a, ključ koji se pojavljuje

Sadržaj:
1 UVOD 1
2 HTTP ( Hypertext Transfer Protocol ) 1
2.1.1 Autentifikacija i sigurnost HTTP protokola 2
2.2 Web standardi 3
3 XML ISTORIJA 3
3.1 Generalized Markup Language (GML) 3
3.2 Standard Generalized Markup Language (SGML) 4
3.3 HyperText Markup Language (HTML) 4
3.4 Specifikace 5
3.5 Definicija tipa dokumenta 6
3.6 Sintaksa 6
3.7 Struktura dokumenta 6
4 XHTML 7
4.1 Šta je HTML 4? 7
4.2 Šta je XML? 8
4.3 Zašto je potreban XHTML? 8
4.4 Normativna definicija XHTML 1.0 9
4.4.1 Prihvatljivost dokumenata 9
4.5 Strogo prihvatljivi dokumenti 9
4.6 Prihvatljivost korisničkih agenata 10
5 CSS 12
5.1 Razvoj CSS – a 12
5.2 Jezik 13
5.3 Ciljni elementi 13
5.4 Ograničenja 15
6 ZAKLJUČAK 17
7 LITERATURA 18