Inflacije i nezaposlenosti - dva ključna makro problema

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadžmenta, marketinga, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planova, makroekonomije, mikroekonomije, preduzetništva, upravljanja ljudskim resursima, carine i porezi.

Inflacija i nezaposlenost kao makroekonomske kategorija zahtevaju da na određeni način definišemo sledeće pojmove i kategorije radi boljeg sagledavanja tih fenomena, a to je šta u globalnom smislu znače ekonomija, makroekonomija, pojam nezaposlenosti, pojavne oblike i uzroke nezaposlenosti kao i cikluse nastanka i mogućnost mera da se suzbije u različitim ekonomijama. Ekonomija kao nauka bavi se razotkrivanjem, analizom i produbljivanjem saznanja o ekonomskim zakonitostima i pojavama u društvenoj proizvodnji sa stanovišta analize odnosa proizvodnje (klasična ekonomska teorija), odnosno racionalnosti upotrebe ograničenih resursa i neograničenih ljudskih potreba.

Uzroci nezaposlenosti

Veoma je važno otkriti uzroke koji izazivaju pojavljivanje nezaposlenosti i koji utiču na njen obim i strukturu. NJihovim otkrivanjem može se utvrditi o kojoj vrsti nezaposlenosti se radi, te se mogu preduzeti odgovarajuće mere za njeno rešavanje.

Jedan od najznačajnijih uzroka nezaposlenosti jeste prostorna i geografska nemobilnost radne snage. Do smanjene mobilnosti radne snage dolazi usled raznih tradicionalnih, ekonomskih i socio-kulturnih razloga ili to da veliki broj mladih živi sa roditeljima i traži posao u mestu stanovanja. Shodno tome, mogu se javiti opštine i regioni gde i nema nezaposlenih određenog zanimanja, ali postoje gde i njihov broj iznosi nekoliko stotina, čak i hiljada

Postoje i zanimanja gde nema nezaposlenih i druga zanimanja koja mogu da broje i više hiljada nezaposlenih, to je tzv. profesionalna nemobilnost. Obe ove nemobilnosti su pokazatelji neefikasnog funkcionisanja tržišta rada i sistema obrazovanja. Dešava se da mladi koji završe školovanje dugo čekaju na posao i da dosta profila visokoškolskog kadra postaju suficitarni.
Tehnološki progres je dugo važio za jedan od uzroka nezaposlenosti jer je označavao zamenu živog rada minulim. Međutim, mašine nisu postale zamena radne snage, već na indirektan način stvaraju više posla i više radnih mesta, što se može videti na primeru zemalja na višem stepenu razvoja koje imaju manju nezaposlenost od nerazvijenih zemalja.

U periodima kriza dolazi do masovnog otpuštanja zaposlenih, a i cena otvaranja novog radnog mesta raste, pa su vlasnici kapitala manje zainteresovani za zapošljavanje novih radnika. Još jedna od bitnih poteškoća pri zapošljavanju mladih je i to što se kao uslov traži radno iskustvo.
Znatan broj penzionera i dalje radi honorarno, veliki broj zaposlenih lica obavlja dodatne poslove i time još više smanjuju mogućnost zapošljavanja nezaposlenih lica.
Današnja tržišta radne snage zahtevaju nova zanimanja i neprestano menjanje profila veština, kvalifikacija i iskustava. Nedostaci veština i njihova neprilagođenost, posebno kada je reč o informacijsko-komunikacijskim tehnologijama, često su jedan od razloga nezaposlenosti u određenim regijama i granama industrije.


Nezaposlenost u privredi Srbije

Centralni problem Srbije jeste nezaposlenost. Stopa nezaposlenosti je iznad 30%, a broj zaposlenih se smanjuje.
Ukupan broj zaposlenih u malim preduzećima i kod preduzetnika raste. Međutim, rast zaposlenosti u privatnim firmama ne prati smanjivanje zaposlenih u društvenom sektoru, gde je i dalje veoma mnogo prekobrojnih radnika. Promene zaposlenosti održavaju i strukturne promene, jer zaposlenost u privredi se smanjuje, a u državnim službama i neprivrednim delatnostima raste.
Nezaposlenost jeste najteži problem za lica bez zaposlenja i za članove njihovih porodica. Ali, mala zaposlenost dovodi do malih prihoda fonda za penzijsko i zdravstveno osiguranje, kao i fonda za nezaposlenost. Zbog toga su stope doprinosa relativno visoke, ali i stope poreza na zarade, jer se deficiti ovih fondova uglavnom pokrivaju iz budžeta. To poskupljuje troškove rada pa bruto plate i nisu mali trošak za poslodavce, iako su prosečne neto zarade jako male, često toliko da nezaposleni, posebno mladi obrazovani ljudi, nemaju dovoljno motiva da traže zaposlenje i da zasnuju radni odnos.

I na ekonomskom planu izostaju prave stimulativne mere za razvoj preduzetništva i zapošljavanja. Nezaposlenost se povećava i usled:
- nedovoljne iskorišćenosti privrednih kapaciteta,
- pogrešne investicione politike, odnosno ulaganja u krupne i skupe investicije,
- migracionih kretanja stanovništva tako da je došlo do povećanja stanovništva većih gradova i smanjenja u nerazvijenim područjima,
- neadekvatne razvojne politike zavisno od regiona,
- neprilagođenog sistema obrazovanja sa potrebama privrede.
Privatizacija u Srbiji je dovela do većih otpuštanja u periodu od 2001 – 2006 godine. Kada je u pitanju struktura nezaposlenih u našoj privredi, u lošijem položaju su žene, jer je njihovo učešće u ukupnom broju nezaposlenih 56,5% što je više od polovine ukupnog broja nezaposlenih. Razlozi za to su : udaja, briga o deci, selidba i sl.
Najveće učešće u registrovanoj nezaposlenosti prema starosti imaju lica starosti od 31 do 40 godine, što je 24,9%. Takođe, to je slučaj i kod žena, dok je kod muškaraca starost sa 50 i više godina.

U strukturi nezaposlenih po stepenu stručnog obrazovanja najviše je onih koji spadaju u kategoriju nekvalifikovane radne snage, a zatim lica sa završenom srednjom školom čine najveći deo nezaposlenog stanovništva što se može videti iz sledećeg grafika.