Engleska kraljica Elizabeta Tjudor

Maturski, maturalni, seminarski, diplomski i master radovi iz istorije.

Elizabeta Tjudor bila je engleska kraljica i poslednja vladarka iz dinastije Tjudor, koja je vladala Engleskom pune 44 godine.
Ovako dug period uspešne vladavine svakako zavređuje pažnju, a što ujedno predstavlja prvi u nizu razloga, za odabir i obrađivanje ove teme.
Pored navedenog, među ostale razloge ubrajaju se sledeći:
- kraljica Elizabeta Tjudor smatra se jednom od najuticajnijih i najvećih vladarki u engleskoj i svetskoj istoriji, iako je kao nosilac trona postavljena kao veoma mlada žena, sa svega dvadeset i pet godina,
- za vreme svoje vladavine izvršila je čitav niz promena kako na unutrašnjem tako i na spoljašnjem planu,
- ojačala je pozicije Engleske u spoljnoj politici, odnosno doprinela tome da Engleska postane u to vreme vodeća svetska sila,
- vodila je ratove sa susednim zemljama i u svakom izlazila kao pobednik,
- bila je mudra i vešta vladarka,
- ostavila je neizbrisiv trag u engleskoj i svetskoj književnosti, nauci i sl.
Značaj ove teme jeste u tome što prikazuje jedan potpuno drugačiji tip vladavine kraljice Elizabete Tjudor u odnosu na svoje prethodnike, članove dinastije Tjudor. S druge strane, istorijski događaji koji su se desili za vreme njene vladavine, imaju ključni uticaj na niz istorijskih događaja koji su usledili.


Elizabeta Tjudor je bila ćerka Henrija VIII iz njegovog braka sa Anom Bulin koju je pogubio pod optužbom veleizdaje.
Elizabeta, kojoj je tad bilo svega tri godine, isključena je iz prava nasleđa. Kasnije joj je otac ipak vratio to pravo i vaspitavao je na svom dvoru. Devojka je dobila najviše obrazovanje, čitala je grčki i latinski u originalu, govorila francuski i italijanski. Mnogo je čitala. Kao i njen otac, uživala je u lepom društvu, luksuzu i zabavi. Likom je bila naočita, riđokosa žena, prodornih očiju koje su odavale odlučnost i inteligenciju.


Ponekad nazivana Kraljica Devica i Dobra Kraljica Bes, bila je peti, i poslednji, vladar iz dinastije Tjudora, nasledivši svoju polusestru, kraljicu Mariju I. Dana 17. novembra 1558. godine, samo jedanaest dana nakon što je zakonski imenovala polusestru svojom naslednicom, umrla je kraljica Marija I i skladno Zakonu o nasleđivanju, Elizabeta je nasledila englesku krunu. Narod je slavio smrt nepopularne Marije i uz veselje je prihvatio Elizabetin dolazak na tron. Puna suverenska titula Elizabete I glasila je: Milošću Božijom, kraljica Engleske, Francuske i Irske, branitelj vere, vrhovni poglavar Crkve Engleske i Crkve Irske. Elizabeta je, kao i svi engleski vladari počevši od Edvarda III, nasledila titulu francuskog vladara, ali nije nikada vladala kraljevinom Francuskom. Za krunisanje Elizabete bio je zadužen Oven Ogletorp, biskup od Karlajla. Nadbiskup od Kenteberija, koji je inače zadužen za krunisanje monarha, umro je na isti dan kao i Marija I, a nadbiskup od Jorka i biskup od Darhama, koji su bili iznad biskupa od Karlajla u ranku, našli su način da izbegnu krunisanje protestantske kraljice. Biskup od Karlajla je bio katolik, a sama ceremonija zbunjujuća mešavina protestantskih i katoličkih običaja. Elizabeta I je krunisana 15. januara 1559. u svojoj dvadeset i petoj godini.
Dakle, Elizabeti je bilo dvadeset i pet godina kad je postala kraljica Eengleske. Za sobom je imala bogato iskustvo života na dvoru, gde je bila upućena u sve spletke.