Informatika u osnovnoj školi iz perspektive učenika i roditelja

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Dok je tradicionalno obrazovanje inertno na promene i trajno u konfliktu sa okruženjem, radikalne izmene postojećeg stanja nisu moguće bez primene nove obrazovne tehnologije. Modernizacija nastavnih sadržaja podrazumeva pronalaženje tehnologije upravljanja nastavnim procesom kako bi učenici stekli savršenije navike, sposobnosti i veštine. Nastava kao upravljiv proces ima svoje specifičnosti ali se u njoj mogu prepoznati i mnogi elementi i procesi tipični za veliku klasu sistema.
Informatika kao računarska nauka pojavljuje se sredinom 60-tih godina prošlog veka, kada se uči na univerzitetima uz matematiku, prvenstveno radi teoretskih istraživanja i rešavanja numeričih zadataka. Pojava personalnih računara 80-tih, a pogotovu 90-tih godina omogućiće nastavu informatike prvo u srednjim školama, učenici su se obrazovali za programerske poslove. Zahvaljujući dalje novom grafičkom okruženju nastava informatike se uvodi i u osnovne škole, pri čemu je primarna računarska pismenost.


Informatika u osnovnoj školi iz perspektive učenika i roditelja

Informatika u osnovnoj školi iz perspektive učenika

Kvalitet rada tradicionalne škole ne može u dovoljnoj meri da zadovolji potrebe savremenog društva.

Iz toga koncepta izvučen je maksimum i ne može se očekivati da on donese nove kvalitete. A kad se jedna tehnologija potpuno iscrpi, moraju se uvoditi nove jer nastava ne sme ostati na dosad postignutom.

Moderno društvo zahteva od pojedinca da samostalno prikuplja informacije, da upravlja njima, analizira ih i pretvara u upotrebljivo znanje. Nedostaci tradicionalne nastave se posebno ogledaju u domenu individualizacije nastave i učenja, podizanja unutrašnje i spoljašnje motivacije, i realnijeg i objektivnijeg vrednovanja znanja učenika. U razredno - časovnom sistemu učenik je u poziciji objekta, a ne subjekta nastave. Kao objekat u nastavi učenik se razvija pod diktatom vaspitnih ciljeva i njihovih ostvarivanja u kojima je učenik pasivan, a kao subjekat nastave učenik je ličnost koja se razvija na osnovu svojih sposobnosti, uključuje psihičku aktivnost. Tradicionalna nastava zahteva od učenika reprodukciju znanja, a ne aktivnu izgradnju znanja...

S A D R Ž A J

UVOD 3
1 Informatika u osnovnoj školi iz perspektive učenika i roditelja 4
1.1 Informatika u osnovnoj školi iz perspektive učenika 4
1.2 Informatika u osnovnoj školi iz perspektive roditelja 9
ZAKLJUČAK 13
LITERATURA 14