Informaticke tehnologije web tehnologije

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz informatike.

WWW predstavlja najznačajniju revoluciju u masovnim medijima od uvođenja televizije.Kreiran je od strane Tim Bernersa u Cern laboratoriji u Švajcarskoj, 1989 i to kao aplikacija koja je trebala poslužiti za on-line razmenu informacija među naučnicima, tj. fizičarima.Pravo značenje WEB dobija tek 1993. godine kad se pojavljuje MOSAIC WEB BROWSER, razvio ga je Mark Anderson, tada student Ilinois University, a koji je kasnije i sam postao vlasnik NETSCEPE protokola.
Kada se tokom 1994. godine pojavio prvi grafički pretraživač Mosaic, stranice na Internetu pravili su programeri koji su dovoljno razumeli HTML (Hyper Text Markup Language),dok grafički umetnici i eksperti za web dizajn nisu ni postojali kao oblik zanimanja. Većina prvih web sajtova nisu imali intuitivne interfejse i dopadljiv dizajn. Najvažnije svakom vlasniku stranice bilo je da ona funkcioniše, odnosno da je kod dobro urađen. Nije bilo bitno što se teže dolazi do linkova i informacija.Tokom 1996. godine druge dve struje su se izdvojile: dizajneri stranica koji su se postarali za intuitivniji izgled i grafički dizajneri koji razumeju moć boja na stranicama. HTML kod je proširen, tako da je dizajn stranica postao kompatibilan s grafičkim novotarijama. Ubrzo posle toga animirani GIF-ovi, promene boja s prelaskom miša, trikovi sa zvukom i dodaci pretraživačima (poput Macromedia Shockwavea) našli su svoje mesto na webu. Pored toga što se svaka stranica duplo duže učitava i gubi na svojoj funkcionalnosti, postalo je važno imati lepu i privlačnu stranicu. Inteligentan dizajn je zanemaren, a časopisi su počeli da dodeljuju nagrade na osnovu izgleda stranice.
Kraj devedesetih označen je ekspanzijom elektronske trgovine. HTML nije više dovoljan, trikovi animacijama i zvukom nisu više dovoljni. Postalo je jasno da je potrebno spojiti web dizajn s bazama podataka, što u početku kada je HTML razvijan, baš i nije bilo u planu. Ovo znači da je na redu opet programiranje i moderan web dizajner mora imati veštine u JavaScriptu, ASP-u, Javi, C++, Visual Basicu ili VBScriptu.Firme više na zapošljavaju nekoliko ljudi da bi im pravili stranicu na Mreži već jednog čoveka, programera. Ko želi da se bavi web dizajnom i stupi na jednu od veoma profitabilnih grana Internet privrede koja je već prenaseljena, mora imati na umu da će mu u novom milenijum trebati znanja iz nekoliko oblasti.

JAVASCRIPT

JavaScript je kod koji se ubacuje u HTML, uključuje se samo na kompjuteru posetioca stranice, što znači da se ne pokreće sa servera. U suprotnosti s glasinama, JavaScript nije uopšte lako učiti. Veoma podseća na kod C jezika. Ko razume koncepte oko varijabli, algebarske logike (if, then, else, for), neće imati većih problema. JavaScript ima tešku sintaksu, te nije jednostavan za rad.

VBSCRIPT

VBScript se bazira na popularnom „Microsoftovom” Visaul basicu i takode je kod koji se unosi u drugi kod, odnosno HTML. Nažalost, radi isključivo s Internet Explorerom jer ljudi iz Netscapea ne žele da naprave svoje pretraživače kompatibilnim s nečim što dolazi iz konkurentske firme. Učenje VBScripta je sveti gral i osnova za dizajn stranica za elektronsku trgovinu i ASP.

ASP

Active Server Pages imaju drugu ekstenziju umesto HTML-a. Za razliku od već pomenutih JavaScripta I VBScrpta, ASP se procesira na serveru. U trenutku kada korisnik vidi stranicu, kod je uveliko odradio svoj deo posla. Uz to dolazi jednostavno nadgrađivanje stranice i šablonski rad bez previše zamaranja.
Novotarija na Internetu je XML (eXtensible Markup Language) koji podržavaju novije IE verzije pretraživača. XML je važno mesto u životima dizajnera stranica za elektronsku trgovinu. Jednostavno rečeno, HTML određuje oblik (layout) stranice, dok XML određuje sve komponente.
Budućnost web dizajna na mreži biće veoma trnovita. Naime, svaka nova verzija pretraživača iz „Microsofta” ili „Netscapea” je međusobno suprotstavljena. To znači da kod koji je napisan za jedan, može potpuno isključiti drugi pretraživač. Oni koji žele da budu u glavnom toku, treba da se zabave s ASP-om i VBScriptom jer industrija sve više teži ka elektronskoj trgovini za šta su oni neizostavne komponente. Opšte stranice zahtevaju poznavanje JavaScripta, dok se XML koji je u povoju može usput učiti. Grafički dizajner koji želi web saznanja treba da poznaje makar jedan od jezika.

World Wide Web ni stvar, ni mesto

Web je prvenstveno usluga metoda za dobijanje informacija s različitih računara na Internetu. Ako zamislite Internet kao veliki tržni centar, onda je Web samo jedna njegova radnja, na primer prodavnica povrća. Dok ste u tržnom centru, možete da posećujete i druge trgovine.Jeste li primetili da se čak i u prodavnici povrća mnogih tržnih centara prodaje mnogo toga za što nije specijalizovana. Web je po tome sličan, jer možete da pronadjete i druge vrste informacija, ne samo one koje su načinjene isključivo za Web.
Ovo mešanje "Webskih" i "ne-Webskih" informacija nije posledica strukture samog Weba, već pre kreativnosti onih koji pišu softver za pristupanje Webu. Programi za Internet obično omogućuju pristup jednoj (i samo jednoj) mrežnoj službi: uz softver za elektronsku poštu, koristite samo nju; pomoću softvera za Usenet pristupate samo diskusionoj grupi i sl. Veći deo programa pisanih za Web omogućuju vam, s druge strane, da pristupite mnogim službama bez prelaženja na drugi softver.
Navedeno mešanje različitih usluga znatno pomaže korisnicima, ali ponekad može i da zbuni, čak i one naprednije. Često ćete čuti računarskog početnika da kaže, na primer, "Ja sam u Lotusu 1-2-3" ili "Sada sam u WordPerfectu". Ako koristite Web softver za pristup diskusionim grupama Useneta, da li ste u Webu ili u Usenetu? Pravi odgovor je da nikada niste ni u jednoj službi; vi ste u vašem softveru. Što je on fleksibilniji (a softver pisan za Web je zasad, najfleksibilniji na Internetu), utoliko više možete s njim da učinite.
Kako i sami možete videti, rečnik koji se koristi na Internetu, često je prilično nejasan. Upamtite da sama činjenica sto čujete da ljudi koriste neku frazu (npr. "na Usenetu"), ne znači da je ta fraza ispravna. U stvari, mnoge od najčesće upotrebljavanih fraza mogu biti veoma zbunjujuće. S druge strane, ne ustručavajte se da sačinite sopstveni rečnik termina, ukoliko vam to pomaže da sa svom ovom zbrkom izadjete na kraj; izraz "Webski", upotrebljen u jednom od prethodnih pasusa, primer je nečega za šta vi