Uticaj filma na gledaoca

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

U svetu gde su filmovi deo industrije, a ne u izvornom obliku umetnost, danas je veoma teško naći pravi film, ili delo koje bi umnogome uticao na gledaoca na taj način dam u promeni životnu filozofiju, da gledalac primi poruku, da se nad njim zamisli, da ga prepričava i preslikava u današnjem životu. Od nekadašnjih starih filmova gde je bilo mesta u napretku, bar što si tiče fabule, ostalo je veoma malo. Danas se filmovi mahom svode na pokazivanje mišića u domenu fotografije i vizuelnih efekata, koji preovlađuju, a sam film gubi fabulu, stavljajući je u drugi plan. Laka dostupnost tim filmovima, njihova raširenost i totalnost, doveli su do toga da je današnjem prosečnom gledaocu već jasno šta mu sledi u nastavku, a neretko se i ceo film zna unapred. Ostali su samo žanrovi koji sani po sebi izazivaju utisak, a to su najčešće horori i filmovi gde preovlađuje nasilje. Čak šta više, sve ide u tom smeru, ne bi li kod gledaoca izazvali one najrudamentalnije strahove.

FILM

Film je umetnost, često nazivana sedmom umetnošću jer je najmlađa od sedam umetnosti. Za godinu nastanka filma kao pokretnog sadržaja na filmskoj traci obično se uzima 1895, mada je njegov razvoj evolucioan. Često se naziva sedmom umetnošću (do tada se smatralo da postoji samo šest grana umetnosti), a taj naziv je prvi upotrebio Rićoto Kanudo 1911. godine, u „Manifestu sedme umetnosti“. Kao pioniri filma uzimaju se braća Limijer. Oni su zapravo pioniri dokumentarnog filma i/ili realističnog (mimetičkog) pristupa filmu, dok je vašarski opsenar Žorž Melijes pionir fantastičkog pristupa filmu.

Utisak pokretnih slika se bazira na fizičkoj osobini ljudskog oka- retinalnoj perzistenciji (lat. persistentio retinalis). Naime, mrežnjača (retina) ljudskog oka ima osobinu da produžava trajanje svetlosne draži oko 1/10 sekunde nakon njenog prestanka. Ako vidimo nekoliko statičnih slika koje se brzo smenjuju, prethodna slika nam se „stapa“ sa sledećom i, u slučaju filmskog zapisa, imamo iluziju kontinuiranog kretanja- mada se film sastoji iz niza statičnih slika....

UTICAJ FILMA NA GLEDAOCE

Nijedan film nije izvršio nekakav uticaj zadnjih 2 decenije. Ako jeste, to je bio uticaj u okvirima same filmske industrije, marketinga i sličnih stvari, ali da je promovisao i omasovio neku ideju i podstakao neku globalnu svest ili akciju, ne verujem. Nekada je to mogla da učini Kosa, na primer, ali danas - to što klinci viču "Sparta" po ulici ili repliciraju nekakve rečenice i pokreta iz nekog filma, što se tu i tamo osnivaju neki klubovi obožavalaca nečega, ne može da se nazove uticajem. To može da bude hipergledanost, masovna simpatija, ali nikako uticaj. Smatra se da uticaj danas ima angažovani film, to jest da je to njegova namena, ali je broj njegove publike minoran u odnosu na blokbastere i more drugih - možda manje uspešnih, ali zabavnih, tako da nema govora o nekom uticaju. Film je sa druge strane ustvari savršeno sredstvo za propagandu i uticanje na svest ljudi. Nebrojeno je puta do sada upotrebljen u tu svrhu, sa manjim ili većim posledicama. Svaki film koji danas kao vrši neki uticaj, i to više nego neki drugi, je samo deo jednog mnogo većeg i šireg sistema uticaja, a to je onaj koji vrši sama filmska industrija. Tehnokratija, megalomanija, zavisnost od posedovanja, razne vrednosti, moda, trendovi u stvaranju estetskih ukusa - sve su to težnje i odlike savremane kulture koje se ogledaju na celokupnu kinematografiju, te stvari su postale sadržaj filmskih ostvarenja. Neki film ih promoviše na atraktivniji način, ali on samostalno nema moć da izvrši globalni uticaj i svakako zarada na blagajni nije merilo toga. Uticaj je proizvod superiornog uma, a ne suvoparne isilovane stvari stvorene ulaganjem ogromne količine novca, koji uz to mora da se vrati i umnoži. Takav pristup sam po sebi nameće svoju filozofiju koja nema moć da utiče jer povlađuje. Znači jednostavno, filmovi danas povlađuju, daju nešto na šta su gledaoci mentalno pripremljeni i nešto što publika i očekuje da će dobiti, tako da se svaki uticaj ograničava na trendove u kinematografiji - novi pristup žanru, novi standardi u efektima, novi pristup realnosti, novi trend u estetskoj obradi, trend u popularnosti neke teme i njene vizuelizacije...

SADRŽAJ:

1. UVOD 3
2 FILM 4
2.1 Istorija filma 4
3. UTICAJ FILMA NA GLEDAOCE 5
4 UTICAJ FILMA NA NASILNO PONAŠANJE PUBLIKE 7
4.1 Primeri filmova i projektovanog nasilja 7
4.2 Teorija o uticaju filma na pojavu nasilja 8
5. UTICAJ KOMEDIJA NA GLEDAOCE 9
6. UTICAJ HOROR FILMA NA GLEDAOCA 10
7. NEGATIVNI UTICAJI FILMA NA DECU 11
8. ZAKLJUČAK 12
9. LITERATURA 13
10. Web literatura 13