Industrijska politika i industrijska proizvodnja Republike Srbije

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


INDUSTRIJSKA POLITIKA I INDUSTRIJSKA PROIZVODNJA REPUBLIKE SRBIJE

Ekonomska politika - odnosno njene monetarne, valutne, fiskalne, spoljnotrgovinske mere - koje se sprovode sada, usmerene su prevashodno na kontrolisanje nivoa tražnje, a ne na podsticanje produktivnosti, što je osnova industrijske politike u razvijenim zemljama, kao I onima u razvoju i tranzicijskim zemljama. Regulisanje agregatne tražnje u cilju sprečavanja rasta cena ili poboljsanja platnog bilansa, odvija se uz pretpostavku date produktivnosti i na ovu može eventualno delovati samo posrednim putem i bez definisanja vremenske sekvence u kojoj će produktivnost zabeležiti poboljsanje. Produktivnost obuhvata ekonomske parametre koji opredeljuju materijalni standard stanovništva, odnosno rast per capita dohotka. Niska produktivnost uvek i u svim okolnostima rezultira niskim platama zaposlenih ili u višim cenama, ili u niskoj akumulaciji (odnosno profitu), ili – što je najčešće slučaj – u kombinaciji ovih pojava istovremeno. Otuda se uvećanje obima ostvarene proizvodnje na jedinicu produkcionih faktora mora nalaziti u središtu industrijske politike, nezavisno od toga koji će se model rehabilitacije industrije slediti.

U savremenoj praksi se susrećemo sa dva različita pristupa u koncipiranju industrijske politike: prvi je dominantan, na primer, u Nemačkoj, Holandiji i V. Britaniji, dok se drugi favorizuje u Francuskoj, zemljama Mediterana, Singapuru, Hong Kongu. Prvi pristup polazi od pretpostavke da tržišni mehanizam predstavlja zadovoljavajući način za alokaciju resursa, a potreba za industrijskom politikom (tj. za intervencijom države na industrijsko tržište) se javlja samo onda kada taj mehanizam, bilo zbog domaćih, bilo zbog spoljnih razloga, ne funkcioniše zadovoljavajuće. Dakle, uloga industrijske politike je da koriguje pojedine nedostatke i smetnje u funkcionisanju tržišta i na taj način spreci suboptimalnu alokaciju proizvodnih faktora te opadanje obima proizvodnje i zaposlenosti...

Industrijski sektor i industrijska politika

Industrijski sektor deluje preko brojnih veza i multiplikativnih efekata na celokupnu privredu. U tom smislu ga je opravdano posmatrati kao "motor razvoja", medjutim valja uzeti kao izvesno da će usluge u privredi Srbije postajati sve značajnije i da će u sledećim godinama preuzimati sve veći deo prirasta bruto domaćeg proizvoda. Ovo se naročito odnosi na one usluge koje pripadaju medjunarodnoj razmeni. Sa porastom dohotka zaposlenih marginalno povećanje potrošnje se sve više pokazuje na području različitih usluga. Iz tog razloga bi bilo opravdano proširiti definiciju industrijske politike tako da funkcionalno obuhvati i usluge, pored industrijske proizvodnje u uzem smislu. Usluge već po svojoj prirodi uglavnom spadaju u nerazmenski sektor privrede i zato su u manjoj meri nego industrija podložne delovanju medjunarodne konkurencije. Medjutim, kao prateće delatnosti, slabo organizovane usluge mogu osetno poskupeti industrijsku proizvodnju, na direktan ili na indirektan način, I tako je učiniti manje konkurentnom nego što bi ona inače bila....

Sadržaj

INDUSTRIJSKA POLITIKA I INDUSTRIJSKA PROIZVODNJA REPUBLIKE SRBIJE 3
1.1 Industrijski sektor i industrijska politika 4
1.2 Industrijska strategija Srbije 6
LITERATURA 9