Indexi troškova

Pomoću vremenskih serija prate se društvene pojavea posebno ekonomske koje se tokom vremena više ili manje menjaju. Te vremenske serije predstavljaju nizove podataka o veličini posmatranih pojava u sukcesivnim vremenskim intervalima. Kako se varijacije posmatraju u funkciji vremena to se sa statističkog prelazi na dinamički aspekt posmatranja. Vremenske serije se posmatraju kao empirijske funkcije koje izražavaju zavisnost pojave od vremena,pa se vreme uzima kao nezavisna promenljiva a veličina pojave čije se kretanje prati kao zavisna promenljiva ili funkcija. Zato originalnim podacima možemo vremenske serijeprilagoditi jednom obliku matematičke funkcije koja u konkretnom slučaju izražava zakon razvitka te pojave. U zavisnosti od cilja istrživanja i prirode pojave, faktor vreme koje se obuhvata može se posmatrati u dužim vremenskim ili kraćim vremenskim jedinicama i to po godinama, decenijama, ili danima, nedeljama, mesecima, tromesečjima i polugodištima. Za pojave koje su relativno stabilne i čija se struktzra relativno sporo menja( stanovništvo, nacionalni dohodak) koriste se godišnji intervali kao vremenske jedinice. Za pojave koje su dinamičnije (izvoz ,uvoz, cene) uzimaju se vremenske jedinice kao mesečni ili tromesečni (kvaratalni) intervali. Da bi se došlo do ispravnih zaključaka o dinamici posmatranih pojava i faktora koji ih opredeljuju, vremenske serije moraju da budu homgene-sastavljene od uporednih podataka. Znači, da ista pojava mora da bude definisana i merena na isti način za sve vreme njenog posmatranja. Mogu se upoređivati samo podaci koji se odnose na iste vremenske jedinice. U izvesnim slučajevima neuporedivi podaci mogu se pregrupisati –preračunati u serije uporedivih podataka. Podaci malih grupa ili malih teritorijalnih jedinica mogu se sabiranjem grupisati u veće tekuće cene preračunati u stalne i sl. Ukoliko to nije moguće komparacija nedovoljno uporedivih podataka ne mož se vršiti bez odgovarajućih ograničenja uz veći ili manji rizik u donošenju pogrešnih zaključaka. Kada se porede promene nekog obeležja, da bi se dobio odgovor na pitanje koliko se jedna vrednost promenila u odnosu na drugu, kao mera promene mora se koristiti veličina koja daje potpunu informaciju o promeni, bez obzira na prirodu obeležja. Stepen promene mora biti odredjen i jasno definisan

Predstavljaju jedan od postupaka za opisivanje promena obeležja. To su relativni brojevi koji se koriste kao mera razlike jedne ili više pojava kroz vremenski period i obično se izražavaju u procentima. Kada se pojava nije promenila indeks je 100, ukoliko je došlo do porasta indeks je veći od 100, a ako je došlo do pada indeks je manji od 100. Na primer, ako se poredi promena prometa i troškova poslovanja u 1996. godini u odnosu na 1995, i ako se dobije da je indeks prometa 134, a indeks troškova poslovanja poslovanja 91, onda to znači da je promet porastao za 34%, a da su se troškovi smanjili za 9%. Ukoliko se prati promena samo jedne pojave onda su to individualni indeksi, a ako se prati promena grupe pojava onda su to grupni ili agregatni indeksi. U zavisnosti od vrste pojave čija se promena prati indeksni brojevi se mogu podeliti na: kvantitativni indeks ili indeks fizičkog obima, indeks cena, indeks vrednosti, indeks produktivnosti rada i td. Dakle, pod pojmom indeksa podrazumevamo ralativne brojeve pomoću kojih upređujemo nivoe(podatke) dveju ili više istorodnih pojava. Taj odnos se izražava u obliku procentnog broja, pa su indeksi procentni izrazi odnosa dveju ili više istorodnih veličina. Ove istorodne velišine moraju biti sve izražene istim jednakim statističkim ili mernim jedinicama. Veličina koja se upoređuje nalazi se u brojitelju izraza i naziva se veličina upoređenja, a veličina s kojom se uporađuje u imenitelju izraza i označava bazu upoređenja,a veličina s kojom se upoređuje u imenitelju izraza i označava bazu upoređenja. Obeležićemo sa Ii indeksni broj, sa Yi nivo pojave u posmatranom periodu a sa Yo nivo pojave u baznom periodu.
Ii=
Ovaj se odnos množi sa 100 što znači da se izržava u procentima. To znači da bazna veličina predstavlja 100 procenata a konkretna vrednost indeksa pokazuje viši ili niži nivo veličine upoređenja u odnosu na bazu. Jedan procenat indeksa predstavlja indeksni poen.



2. Agregatni (grupni) indeksi

Pomoću indeksa izračunavamo međusobni odnos dveju veličina koje mogu biti proste i složene, u zavisnosti od toga da li su sastavljene od jednog ili više elemenata. Prosti indeksi izražavaju međusobne odnose prostih pojava, dok složeni indeksi predstavljaju međusobne odnose složenih veličina ili pojava, ako su te pojave sastavljene od istorodnih elemenata. Te složene veličine mogu međutim, biti sastavljene od više raznorodnih elemenata i nazivamo ih agregati. U ovakvim slučajevima izračunavamo agregatne ili grupne indekse. U složenim veličinama pojedini sastavni elementi predstavljaju pondere a međusobno su komplementarni tj. dopunjavaju se do celine pojave. Tako se neposredno nemerljivi elementi kompleksnih pojava (komadi, metri, kilogrami i sl.) koji se ne mogu sabirati svode na zajednički imenitelj. Ponderi se određuju prema važnosti vremenskih serija u strukturi skupa ili njegovog reprezentativnog dela. Mogu se uzeti iz baznog ili tekućeg perioda.
Grupni indeksi se dele na :
1. Indeks fizičkog obima
2. Indeks troškova života ili indeks cena
3. Indeks vrednosi

3. Statistika životnog standarda

Životni standard predstavlja sveobuhvatne uslove, materijalne i nematerijalne, ishrana, odeća, stanovanje, ... obrazovanje, zdravstvena zaštita, bezbednost, kultura, državna administracija, organizacija javnih službi, izgrađenost infrastrukture, sistem komunikacija, mediji, sloboda govora i političkog udruživanja, slobodno vreme u kojima ljudi žive i rade. Indeks troškova života (cost-of-living index) pokazuje promene cena u vremenu onih proizvoda i usluga koje je prosečno nepoljoprivredno domaćinstvo nabavljalo na tržištu (i to legalnom) u baznoj godini. Korpa proizvoda i usluga na kojoj se zasniva obračun indeksa troškova života je fiksna u vremenu: ponderi u indeksu troškova života odražavaju strukturu potrošnje prosečnog nepoljoprivrednog domaćinstva u baznoj godini. Osnovni izvor podataka o ponderima je Anketa o potrošnji nepoljoprivrednih domaćinstava, koju sprovodi RZS. Na sledećem grafikonu prikazani su ponderi u indeksu troškova života za Srbiju 2007. godine prema klasifikaciji lične potrošnje po nameni (ishrana, duvan i pića, odeća i obuća, itd.). Ova klasifikacija, međutim, nije urađena po standardima EU.


Obuhvatnost i primena indeksnih brojeva


Za analizu strukture neke pojave koriste se relativni brojevi strukture. Izračunavaju se tako što je deo celine tekuća vrednost a celina bazna vrednost. Broj delova celine može se odrediti na osnovu jednog obeležja (broj zaposlenih prema stručnoj spremi) ili na osnovu više obeležja (broj zaposlenih prema stručnoj spremi, polu, radnom stažu,...). Kada se broj delova određuje na osnovu jednog obeležja onda je to jednodimenziona (prosta) struktura, a kada se određuje na osnovu više obeležja onda je to višedimenziona (složena) struktura. e kada se celina (ukupna vrednost) deli na delove na osnovu više obeležja X, Y, Z,.... Kada se ukupna vrednost pojave (u) deli na mxn delova na osnovu dva obeležja X i Y. Sistem parcijalnih pokazatelja čini sveukupnost pojedmačnih pokazatelja kojima se kvantitativno izražavaju dinamičke ccene pojedinačnih karakteristika jedne složene pojave kao integralne celine. Sistem parcijalnih pokazatelja obično se dalje koristi kao baza za formiranje integralnih pokazatelja za posmatranu pojavu ili procesa kao sistema.
Grupni indeksi se mogu izračunavati na svim pojedinačnim proizvodima (uslugama) koje indeks predstavlja ili samo na jednom reprezentativnom delu. Tako na primer kod grupnih indeksa cena i grupnih kvantum indeksa u spoljnoj trgovini nema potrbe da se u račun uzimaju svi proizvodi, već se odabiraju određeni za koje se smatra da adekvatno raprezentuju kretanja u izvozu odnosno uvozu. Pod uticajem različitih faktora može doći do povećanja značaja određenih proizvoda koji nisu prvobitno uzeti u račun, a samim tim i do smanjenja obuhvatnosti indeksa (odnos između reprezentativnih proizvoda i ukupne vrednosti celog skupa). Zato se mora izvršiti korekcija tako što se dobijeni indeks za odgovarajuću godinu pomnoži faktorom korekcije. To je kada se procenat obuhvatnosti u baznom periodu stavi u odnos sa procentom obuhvatnosti u posmatranom periodu. Ovde se polazi od pretpostavke da se prosečne cene posmatranog agregata menjaju se približno na isti način kao prosečne cene proizvoda koji se uzimaju kao reprezentativni.
Za pravilnu interpretaciju indeksnih brojeva neophodno je voditi računa o njihovom osnovnom svojstvu da prikazuju samo relativne promene, koje koje ne daju nikakvu informaciju o veličini same pojave. To znači da prikazuju porast (pad) posmatranih pojava u odnosu na bazni period, a ne i isti nivo tih pojava.
Indeksni brojevi nalaze u ekonomskim istraživanjima veoma široku primenu. Upotrebljavaju se za istraživanje relativnih varijacija proizvodnje, prometa, izvoza, uvoza, cena, produkivnosti rada, troškova života i drugih privrednih pojava. Statistička služba Srbije i Crne Gore prati i objavljuje sve indekse važne za istraživanje dinamike ekonomskih pojava.





Zaključak

Klasična teorija verovatnoće bavi se izučavanjem „masovnih" slučajnih pojava uzetih kao skup slučajnih veličina izolovano od njihove hronološke povezanosti i uslovljenosti. Za razliku od klasične teorije verovatnoće, teorija šlučajnih procesa proućava hronološku povezanost, ritmičnost i zakonomernost slučajnih pojava. Slučajni ili stohastički proces se definiše kao slučajna varijacija stanja bilo kog sistema u vremenu. Unapred uočena i dopustiva stanja sistema nemaju istu verovatnoću realizacije. Tako se za svako od mogućih i dopustivih stanja sistema može, empirijski ili eksperimentalno, utvrditi verovatnoća nastanka (realizacije) tog stanja. Ritam ili brzina promene određenih događaja (operacija) unutar nekog procesa nazivamo dinamikom datog procesa. Što je brzina promene procesa (procesa kao sistema) veća to je i proces dinamičniji i obrnuto, što su ove promene ređe to, proces ispoljava manju dinamičnost za dati vremenski interval. Indeksni statistički pokazatelji su numeričke karakteristike stepena i dinamike socio-ekonomskih masovnih pojava i procesa kao što su:
1. obim, struktura i dinamika radnih i materijalnih resursa;
2. sastav, struktura i dfnamika proizvodnih snaga i produktivnosti rada;
3. društvena proizvodnja, nacionalni dohodak i obim proizvodnje;
4. rashodi proizvodnje, cene, formiranje cena i promet društvenog proizvoda;
5. kretanje životnog standarda stanovništva i dr.
Ekonomska statistika za izučavanje masovnih pojava i prccesa koristi integralne (opšte) pokazatelje i sistem parcijalnih pokazatelja.
Integralni pokazatelj predstavlja jednoznačnu standrdizovanu kvantitativnu meru posmatrane pojave. A to u suštini podrazumeva mogućnost iznalaženja takvog pokazatelja, kojim se kvantitativno izražava opšta tendencija promene uočene pojave u vremenu. U vezi sa ovim, treba reći da integralni pokazatelj ne izražava udeo učešća pojedinačnih pokazatelja na osnovu kojih se on i formira. Kao primere integralnih pokazatelja možemo navesti: opšti indeks industrijske proizvodnje, indeks troškova života i dr.
Indeksi su relativni brojevi koji se koriste kao mera razlike jedne ili više pojava kroz vremenski period i obično se izražavaju u procentima, i predstavljaju jedan od postupaka za opisivanje promena obeležja. Što se tiče indeksa, postoje pojedinačni i grupni, lančani, neponderisani i ponderisani, a takođe postoje i dve najvažnije metode za njihovo izračunavanje. To su Laspejrsov i Pašeov metod, tj agregatni indeks.

Kompletan rad je u atachmentu


lektira, studentski, poslovna, megatrend, diplomski radovi , magistarski radovi, maturalni radovi, diplomski rad, eseji, maturski radovi, seminarski radovi, diplomski radovi, master radovi, magistarski radovi, domaci radovi, domaci zadaci, projekti, maturalni, maturalne radnje, seminarski, maturski, diplomski, ekonomija, ekonomski, pravo, prava, menadzment, marketing, instalacija, tutorijal, tutorijali, tutorial, baze, baza, sistemi, informatika, ekonomika preduzeca, analiza, racunovodstvo, bankarstvo, osiguranje, spoljnotrgovinsko poslovanje, poreski sistem, politika, inteligencija, psihologija, sociologija, geografija, etika, kultura, fizika, seminarski rad, maturski rad

rada baš i nema u attacmentu

Menjao sam windows, pa se obrisao fajl, od rada. Ne mogu ga sad traziti, imam nekih zezancija za uraditi prvo.