Ima li atoma - Hans Rajhenbah

Да бисмо разумели еволуцију теорије атома морамо се послужити историјом науке . Први постулати о постојању атома успостављени су у античкој Грчкој. Филозоф Демокрит(Δημόκριτος, Dēmokritos)је приметио да се све важније особине материје( дељивост, стишљивост,маса) могу објаснити уколико се претпостави да се она састоји из мањих честица-атома.Крајем 18.века, Џ.Далтон(Ј.Dalton) је, мерећи тежинске размере хемијских елемената при сједнињавању, успео да теорију атома врати са филозофских расправа на научни пут.

Наиме, утврдио је да се однос 2 елемента при сједињавању изражава као однос 2 проста цела броја, баш као што се и атоми једине у одређеним размерама.Касније, применом Далтонових истраживања, свако тело на планети Земљи је објашњавано као скуп атома. Дошло је до експанзије хемије, као науке и као гране индустрије. У исто време, Далтонова теорија је поткрепљена тезом да и електрицитет садржи своје “атоме“-електроне.Теорија атома је подржана и од стране физичара Исака Њутна(Isaac Newton) и његових оптичких истраживања. Премаовим истраживањима, извори зрака(светлости) избацују своје честице великом брзином и то објашњава праволинијско кретање зрака. Прво веће противљење атомистичкој теорији спровео је Хајгенс, тврдећи да се светлост састоји из таласа,а не атома. Максвел(Maxwell) и Херц(Hertz) су употпунили ову теорију доказавши да постоје електрични таласи који се простиру кроз било коју средину, што је наишло на прихватање у научним круговима. На следеће велико откриће чекало се до почетка 20.века, када је Планк представио зрачење помоћу малих целих бројева. Ти бројеви су представљали јединице енергије- квантове(атоми енергије). Зависност таласне дужине и кванта била је обрнуто пропорционална.

1 Абстракт 1
2 Увод 1
3 Дискусија 2
4 Резултати 3
5 Закључак 3
6 Литература: 4