Ideologija novog doba - uvod u metodologiju

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Крајем 70-их и почетком 80-их година прошлог века у Америци се појавила идеологија Новог доба (на енглеском “New Age”), животни стил, духовност, али пре свега симболичко-вредносни систем са претензијом да буде опште прихваћен. То се настојање назначује се у појму нове парадигме који говори о потпуном прекиду са владајућим материјалистичко-механистичким моделом. Уместо овога жели се успоставити потпуно нови оквир мисли, утемељен на духовним вредностима. Средство успоставе тог новог поретка је лични преображај, култ индивидуалног перфекционизма, израстао из растућег тренда индивидуализације у оквиру западне културе. Ново доба доноси нам критику постојецег друштва, обећање бољег и средства којима се оно може остварити. То што наизлед делује тек као духовно проповедање које не улази у сукоб са владајућим поретком нити се обраћа некој засебној друштвеној групи, не чини његово деловање ништа мање идеолошким. Овим радом настоји се показати како се неке од његових основних одредница попут синкретизма, холизма или еволуционизма духа успостављају као важеце у западној култури, начине на које се легитимира те како завршава утопија бесконфликтног друштва на коју се позива.
Скривено иза растуће ирационалности западне културе, утелотворене у хороскопима, self-help литератури и уздању у духовне учитеље попут Депака Чопре полако, али коначно преплављује нас Ново доба. Овде ћу настојати показати како је New Age, без обзира на несумљиво програматски назив, заправо конзервативна идеологија и тоталитарно настојање. Овај парадокс произлази делимично из тога што је то, темељно конзервативно, постојање заправо омогућено постмодерним одрицањем од апсолутне истине, објективности, безвремених моралних вредности, научног истраживања и веровања у историјски напредак. Наводни прогрес цивилизације тако постаје искључиви кривац за климатске нестабилности и озонске рупе, наука више није продор ка истини већ је заједно са технологијом искоришћена за корпоративним интересима које наводно заступа, а економија се успоставља као наука над наукама, са тежњом да управља социјалним, политичким, интимним животом, да полазећи од својих постулата, преуреди цели универзум. Све се то дешава на већ припремљеном тлу све веће индивидуализације узроковане нестајањем традиционалних заједница и њихових спона које су створиле чврсто друштвено ткиво и прописане начине живљења. Идеологија Новог доба води бригу о радикалним промена на тржишту рада и постепеног укидања питања социјалне сигурности, стварању властитих биографија и све то ради наводног већих животних избора. Међутим за успостављање таквог симболичко-вредносног система на који се овај рад усмерава вероватно је од пресудног значаја управо промена у природи самог знања ...

САДРЖАЈ

1 УВОД 2
2 ШТА ЈЕ ТО “NEW AGE”? 4
3 ПОВОД ЗА ПОЈАВУ ИДЕОЛОГИЈЕ НОВОГ ДОБА 5
4 ЕЛЕМЕНТИ И ОДРЕДНИЦЕ НОВОГ ДОБА 6
4.1 Миленаризам, метафизички детерминизам 6
4.2 Синкретизам 8
4.3 Холизам 8
5 ИМПЕРАТИВ ЛИЧНОГ ПРЕОБРАЖАЈА 11
6 ЗАКЉУЧАК 13
7 LITERATURA 15