Identitet izbeglica sa Kosova i Metohije

U današnjem svetu nepripadanje se zadržava na nivou iste zajednice i mora da se kanališe u okviru nje. Unutrašnja borba koja se kreira u sukobu sa onima koji se osećaju kao manje važni ili kao nepripadni deo zajednice, ograničena je na jasno omeđenu teritoriju. Tako je postalo nemoguće da se kreiranje identiteta jedne grupe proširi van borbe psihičkog i mentalnog na materijalno-teritorijalne promene (nemoguće je otići i stvoriti svoj klan, svoju zajednicu, svoju državu).

Svaka borba unutrašnjih nacionalnih elita oko vizije, budućnosti i identiteta zajednice zatvorena je u granice nacionalne države – zbog vrlo jasnih razloga da je sa druge strane granice druga nacionalna država koja neće dozvoliti da se poražena strana skloni od pogroma na njenoj terioriji. Ako to i uradi, uradiće pod velikim ograničenjima i na kratki rok – sopstvene bezbednosti radi. Izgnani će naravno, biti tretirani ne kao isti već kao poraženi deo zajednice sa druge strane. Ukoliko to pak ne bude slučaj i dva suprotstavljena identiteta na istoj teritoriji ne uspeju da kanališu različitosti onda dolazi do daljeg fragmentisanja već postojeće teritorije. Ovakva situacija može da deluje veoma povoljno na razvoj demokratije, ili bar mehanizama koji se mogu nazvati demokratskim, a koji u svojoj osnovi imaju intenciju da svaki potencijalni sukob između podeljenih interesnih grupa na jednoj teritoriji procesuiraju na način koji neće voditi iseljavanju određenog dela populacije i samim tim ka prihvatanju različitih stavova i pozicija (budući da su svi svesni da je niko neće prihvatiti).

Takođe, ovakva situacija diktira i vrlo jaku međunacionalnu saradnju i isprepletene i umrežene međudržavne sisteme – ponovo sa jasnim ciljem da se razmena stanovništva i identiteta što je moguće više kontroliše, a da se kao krajnje rešenje za izgnanike formiraju beznacionalna teritorijalna čvorišta koja bi bila zbirno mesto za sve ljude bez nacije ili prognane od iste (azilantski centri, kolektivni izbeglički centri, prihvatilišta – u najsavršenijem obliku ostrvo Elis i naci-konc logori). Pokazaće se da je identitet jedan od manje važnih činilaca u odlučivanju ko je pogodan za boravak na delu planete koju poseduje naša nacija. Mnogo bitnije je da li je stranac nevoljom nateran da se nađe na našoj teritoriji – situacija žrtve i bespomoćnosti je uvek bila posebno frustrirajuća za sve svetske vlasti.

UVOD – Izgnana lica 3
1 Interno raseljena i izbegla lica sa KiM – status i identitet 4
1.1 Posebno ranjiva grupa – Romi, Aškalije, Egipćani 9
ZAKLJUČAK 12
LITERATURA 13