Idealna draga u Dučićevim i Disovim pesmama

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
 
Autor Poruka
VS1 Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 5,343
Pridružen: Aug 2009
Poruka: #1
Idealna draga u Dučićevim i Disovim pesmama
Maturski, maturalni, seminarski, diplomski i master radovi iz književnosti.

Uvek u životu postoji imaginarna granica koja odvaja unutrašnji svet čoveka i njegove spoljašnje manifestacije, pesnika od sveta, njegove pesničke ideale od ostvarenja tih ideala, potrebe za slobodom od onoga što se dobija u neslobodnom svetu. Pesnik, oivičen granicama kojim se sputava njegova duhovna sloboda stvara pesnička dela koja probijaju granice i odnose ga, simbolički, u onostrano. Ali, kroz svaku pesmu dogoreva, i pitanje je da li će ga smrt prestići u tom traženju. Mada, iako ga smrt tela prestigne, duh nastavlja kroz umetnička dela da traga, pozivajući ljude koji su ostali da se bore.

U radu ću pokušati da analiziram motiv, ideju i sliku idealne drage u pesmama Vladislava Petkovića Disa i Jovana Dučića, dva velika pesnika srpske moderne poezije, pre svega, kroz prizmu njihovog života i doba u kojem su živeli a potom i njihovog pesništva. Njihova poezija je puna snažnih emocija, ljubavne tuge a i bola i prkosa za socijalno i nacionalno obespravljen narod kome je i sami pripadaju. Njihova muza je na razmeđu ljubavi i rodoljublja, idealne drage i napaćenog naroda.

Naziv moderna, odomaćen u Hrvata i Slovenaca, može se upotrebiti i u srpskoj književnosti kao ime za razdoblje, koje se završava s prvim svetskim ratom. Počeci tog razdoblja manje su izraziti. Izvesne nagoveštaje imamo već sredinom poslednje decenije prošlog veka s časopisom "Srpski pregled" Lj. Nedića (1895, sa svega deset brojeva). Odlučan zaokret k novom doneo je, međutim, jedan drugi časopis, "Srpski književni glasnik" (1901). Uređivan po evropskim (francuskim) uzorima, unoseći u našu književnost nova shvatanja i nova merila, taj časopis postao je glavno književno glasilo ovog razdoblja, koje, u stvari, i počinje s njegovom pojavom a završava se s prestankom njegovog izlaženja (1914), te ga, stoga, možemo nazvati i razdobljem "Srpskog književnog glasnika".

U književnosti dolazi do novog zaokreta prema Evropi. Za razliku od realizma, u kojem su glavnu ulogu igrali domaći činioci razvoja i ruski uticaj, sada prvenstvo zadobijaju zapadnoevropski, posebno francuski uticaji. Oni zahvataju najpre kritiku i poeziju a zatim i prozu. Od modernih pravaca najviše deluju parnas i simbolizam. Od njih su naši kritičari i pesnici prihvatili kult lepog, težnju k formalnom savršenstvu, estetizam. zahtevi u pogledu korektnosti forme i izraza bili su naročito strogi. "pesma mora biti cela lepa", istakao je B. Popović, i to bi se moglo uzeti kao glavno estetsko geslo epohe. Estetizam se javlja i u drugim, efemernijim vidovima: kao otmenost, aristokratizam, kao čežnja ne samo za lepim formama nego i za lepim predmetima. Druga obeležja ovog razdoblja jesu: kosmopolitizam, individualizam, pesimizam. Uz ove, delovale su i suprotne tendencije: tradicionalno srpsko rodoljublje, socijalni i moralni utilitarizam, politički i društveni aktivizam. Književnost se kretala između suprotnih polova: evropejstva i narodnog duha, individualizma i nacionalizma, pesimizma i aktivističkog optimizma, između B. Popovića i Skerlića, Dučića i Šantića. U književnom stvaranju oseća se više ili manje ravnomeran razvoj svih glavnih rodova. Poezija ipak ima izvesnu prevagu nad prozom i više od nje daje obeležje eposi, te se čak i u prozi osećaju izvesne poetske težnje.

Jovan Dučić – život i delo

Jovan Dučić se rodio 17. februara 1871. (5. februara po starom kalendaru) u Trebinju. Otac Andrija bio je trgovac i poginuo je u ustanku 1875. godine, a majka Jovanka pored Jovana i Milene imala je dvoje dece iz prvog braka. Osnovnu školu učio je u mestu rođenja, a nižu gimnaziju i učiteljsku školu u Mostaru i Somboru. Učiteljevao je kratko vreme po raznim mestima, između ostalog u Bijeljini, odakle su ga austro-ugarske vlasti proterale zbog patriotskih pesama „Otadžbina“ („Ne trza te užas b’jede, nit’ te trza užas rana/Mirno spavaš, mila majko, teškim sankom uspavana“) i „Oj Bosno“. Zbog njih Dučić biva stavljen pod istragu, a zatim, u maju 1894. godine, vlasti ga proteruju iz grada. Odmah nakon progonstva, pesnik nije mogao naći učteljsku službu gotovo nigde, pa se upošljava u manastirskoj školi u Žitomisliću.


Kasnije dolazi u Mostar, gde je u društvu sa Šantićem stvorio književni krug i pokrenuo časopis 3oru. Potom je proveo skoro deset godina na strani, najviše u Ženevi i Parizu. Na ženevskom univerzitetu je svršio prava i potom se vratio u Srbiju. Od 1910. je u diplomatskoj službi. Radio je u Carigradu, Sofiji, Rimu i Madridu. U Kairu je bio 1926-1927. godine, a potom je privremeno penzionisan. 1937. godine je postavljen za prvog jugoslovenskog diplomatu u rangu ambasadora u Bukureštu. Izabran je za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije 23. januara 1888, a za redovnog 15. novembra 1892. Prvu zbirku pesama objavio je u Mostaru 1901, zatim drugu u Beogradu 1912. Pisao je dosta i u prozi: nekoliko literarnih eseja i studija o piscima, Blago cara Radovana i pesnička pisma iz Švajcarske, Grčke, Španije itd.

Uoči nemačke invazije i kasnije okupacije Jugoslavije 1941. godine, Jovan Dučić ide u SAD, u grad Geri, Indijana, gde je živeo njegov rođak Mihajlo. Od tada do svoje smrti dve godine kasnije, vodi organizaciju u Ilinoisu (čiji je osnivač Mihajlo Pupin 1914. godine), koja predstavlja srpsku dijasporu u Americi. Za to vreme piše pesme, istorijske knjige i novinske članke u kojima iznosi i brani srpske nacionalističke stavove te osuđuje genocid nad Srbima koji vrši hrvatska ustaška vlada.

U jesen 1893. godine na balu u tek sagrađenom hotelu „Drina“ maldi i ambiciozni učitelj Dučić susreće tek svršenu učenicu Trgovačke škole Magdalenu Nikolić. S njom se tajno verio 5. novembra 1893. godine, a njihova prepiska će se nastaviti i nakon Dučićevog odlaska iz Bijeljine i prelaska u Mostar na učiteljovanje od 1895. do 1899. godine. Jedan deo te korespodencije je sačuvan, kao i pismo koje je Dučićev prijatelj i pesnik Aleksa Šantić uputio Magdaleni 6. aprila 1901. godine moleći je da pomogne u prikupljanju pretplate za svoje „Pesme“. Ljiljana Lukić, profesor u penziji, čuva u ličnom vlasništvu prepisku između Dučića i Magdalene.

Profesorica Lukić navodi da je Dučić kratko stanovao u kući Magdalene Nikolić koja je stanovala sa sestrom. Posle raskida sa Dučićem Magdalena se zarekla da nikada više neće izaći iz kuće. „Kao kakva romaneska heroina živela je od uspomena i jedine srećne trenutke nalazila je u čitanju pisama i pesama čoveka koga je volela“, zaključuje profesorica Lukić. Dučićeva tajna verenica u amanet je ostavila da joj nakon smrti na spomenik uklešu sledeće


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
11:37 AM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Idealna draga u Ducicevim i Disovim pesmama Dzemala 0 3,812 17-05-2010 11:43 PM
zadnja poruka: Dzemala
  Idealna draga Jox 1 4,012 03-11-2009 05:39 PM
zadnja poruka: derrick

Skoči na forum: