Hriscanstvo 2

U Starom veku nije bilo nesklada između Svetovnog i Svetog. Živelo se sporo, a napredak u kvalitetu življenja i u saznanjima nije se primećivao ni kroz nekoliko generacija. Inertnost napretka determinisala je našu svest o mukotrpnosti ovozemaljskog života. Bog je bio tu da osigura uživanja tek na onome svetu. Bog je bio sveznajući i svemogući. Kako to da njegov Sin ne imade veća saznanja od savremenika. Mada je Isus činio čuda, on ne učini pomak u znanjima svojih sledbenika, ni za jedan pedalj. Za napredak koji je u međuvremenu usledio, čovek je morao da se pobrine sam. U protekla dva milenijuma usledio je veliki progres. Stepen današnjih saznanja tera nas da se zapitamo da li Bog jeste čovekilik i da li je on tvorac čoveka? Nekad dete božje, čovek otkri da je samo bivši majmun ili proizvod evolucije.

Istorija čovečanstva je neprekidno traganje za prikladnom formom koja bi mogla obezbediti saživot Svetovnog i Svetog. I dalje ostaje zapitanost kako usaglasiti svest o Bogu i napredak civilizacije i uklopiti sve to u, kako rekosmo, skladno sapostojanje. Ako je čovek Starog veka za obitavalište Boga izabrao najlepše predele, za koje je znao, i tron mu je stavio na olimpijske visine, te zatim na lepo plavo nebo, gde će čovek Trećeg milenijuma pronaći “Olimp” za modernog Boga? Čovek Trećeg milenijuma, svakako će jednog dana da se upita: “gde stoluje Bog?”. Odgovor na to pitanje on će tada dati u skladu sa novim saznanjima. I da se naslutiti da će predstava o Bogu biti temeljno redizajnirana.

UVOD 1
1.1 Istorijat hrišćanstva 2
1.2 Grane hrišćanstva i njihova osnovna verovanja 3
1.2.1 Pravoslavlje 4
1.2.2 Katoličanstvo 5
1.2.3 Protestantizam 7
1.1 Odnos Crkve i države 8
ZAKLJUČAK 11
LITERATURA 12