Hobsovo shvatanje suvereniteta - diplomski

Među naučnicima koji su utemeljili klasično shvatanje suvereniteta nalazi se i ime engleskog pravnika i filozofa, Tomasa Hobsa (Thomas Hobbes, 1588-1679). Za analizu njegove teorije suvereniteta ovde smo se ograničili na dva spisa. Prvi, O građaninu (De Cive, originalno objavljen 1641.1), i drugi, Levijatan ili predmet, oblik i vlast države crkvene i građanske (Leviathan or the matter, forme and power of a commonwealth ecclestical and civil, originalno objavljen 1651. godine). Oba ova spisa problematizuju pitanje uspostavljanja moderne države, a Hobs kao središte ovog problema vidi pojam suvereniteta.2 Svodeći pitanje konstituisanja moderne države na pitanje suvereniteta, Hobs je napravio značajan pomak u odnosu na tradicionalnu i srednjovekovnu političku teoriju. Jer moderna država se više nije mogla zasnovati ni na grčkom konceptu polisa niti na srednjovekovnom konceptu regni. Pojmovima i konceptima tradicionalne političke filozofije, koja nije poznavala pojam suvereniteta, moderna država se jednostavno više nije mogla objasniti. Ona je zahtevala da državnoj vlasti bude pripisana karakteristika suverenosti, jer se jedino tako mogla prilagoditi ekonomskim, političkim, kulturnim i ostalim zahtevima vremena koje je dolazilo.
Pojam suvereniteta izveden je na čisto tek sa nastankom moderne evropske države u XVIII veku.3 Pre toga on se nije mogao javiti iz dva važna razloga. Prvi razlog je bio postojanje božanskog prava (Divine law). Tokom celog Srednjeg veka vodila se borba između pape i državne vlasti (kraljeva) oko toga ko polaže pravo na...