Hipertekst, hipermedij

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Autor Poruka
Vesnica Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 2,567
Pridružen: May 2010
Poruka: #1
Hipertekst, hipermedij
Maturski, seminarski i diplomski radovi iz informatike.

Kako su koncepti hiperteksta i hipermedije značajni za multimedijalne dokumente, ovde će biti opisani pojedinačno i u odnosu na pojam multimedije.

Hipertekst se opisuje kao nelinearni (Nelson) ili nesekvencionalni tekst.

Hipertekst sistem je u osnovi okarakterisan nelinearnim povezivanjem informacija.
Nelson navodi da se za sredstvo reprezentovanja hipertekstualne strukture koriste sredstva koja se nalaze u matematičkoj teoriji grafova. Hipertekst strukture koriste sredstva koja se nalaze u matematičkoj teoriji grafova. Hipertekst struktura je struktura grafa, koja se sastoji od čvorova i grana.

Čvorovi predstavljaju deo teksta, a grane veze između tih delova teksta.

S obzirom na to da se i u sekvencionalnom čitanju teksta može odstupiti od linearne strukture koja se pretpostavlja.

Ovde neusmerea grana predstavlja putanju od jednog čvora (dela teksta) do drugog čvora (dela teksta), usmerena grana predstavlja putanju od jednog čvora do drugog čvora samo u jednom smeru, dok težinska grana predstavlja uslovnu putanju. Dakle, hipertekst sistemi se sastoje iz tekstova čiji su pojedini elementi povezani sa drugim elementima. Čvorovi predstavljaju konkretne informacione jedinice, na primer tekstualne elemente, pojedinačne slike, ili audio ili video informacione jedinice.. Pri tome svaka informaciona jedinica se prikazuje u sopstvenom prozoru. Grane formiraju veze između različitih informacionih jedinica i nazivaju se referencama ili linkovima. Kretanje predstavlja navigaciju kroz graf hipermedijalnog dokumenta.

Sa aspekta korisničkog interfejsa značajno je da poreklo reference mora biti označeno, tako da korisnik može da prebaciuje sa jedne informacione jedinice na drugu. Ova polazišna mesta koja označavaju polazište ili poreklo reference se nazivaju sidrima. Reprezentacija bi trebalo po Steinmetz-u i Nahrstedt-ovoj biti realizovana opštim grafičkim elementima.

Steinmetz i Nahrstedt –ova prave razliku između referenci na osnovu nekoliko kriterijuma. Svi kriterijumi se odnose na grane grafa koji predstavlja hipertekst i to:
- na osnovu informacija koja se sadrži u referenci
- na osnovu vremenskog određenja ciljnog čvora reference
- na osnovu smisla koji nosi referenca
- na osnovu značenja reference
- na osnovu smera koji referenca ima
- kao i reprezentovanja referenci, što je u vezi sa korisničkim interfejsom

Najznačajniji kriterijum za razlikovanje između različitih implementacija, prema prethodno navedenim autorima je maksimalan kvantitet podataka koji čvor može da prihvati. Maksimalna kvantitet podataka koji se sadrži u čvoru može biti limitiran tako da odgovara veličini ekrana. Metafora beleške ili frejma se nalazi u HiperCard sistemu. Film i zvučni isečak može biti limitiran na trajanje od naprimer 20 sekundi. Alternativa su sistemi bazirani na prozoru sa čvorovima koji nemaju ograničen kvantitet podataka. Korisnički interfejs podržava nekoliko prozora koji podržavaju korisničku interakciju, na primer, omogućava operacije za kretanje napred – nazad u odnosu na redosled prozora. Primer takvog sistema je Intermedia. Pojedinačni čvorovi imaju vrlo razližite dužine i uvek se pojavljuju kao ravnopravni.

Reference predstavlja grane u hipertekst grafu. Hipertekst sistem se razlikuje po kriterijumima vezanim za grane grafa. Jednostavne reference spak=jaju dva čvora i sadrže grafa ali same ne sadrže bilo kakve informacije. Obeležje ili natpis se koriste za komentare referenci.

Reference se dodeljuju sa različitim značenjem. Najupotrebljavanije veze izražene su u sledećim primerima:

- to be - čvor A je deo čvora B – predstavlja kvantitativnu vezu;
- to present - čvor A je primer čvora B, čvor A prikazuje čvor B – veza koristi primer da objasni suštinu;
- to produce - čvor A proizvodi čvor B, čvor B je rezultat čvora A – posledice se izdvajaju u odnosu na činjenice;
- to reguire ili reguired by - čvor A zahteva čvir B, čvor B treba čvor A – veza izražava apsolutnu zavisnost;
- to own - čvor A poseduje čvor B ili čvor A je vezan za čvor B – veza prikazuje vlasništvo
- to include - čvor A uključuje čvor B, čvor A se sadrži od čvora B – ova vrsta veze reprezentuje različita značenja u inkluziji;
- similarity - čvor A je sličan čvoru B, čvor A je različit od čvora B, čvor A zamenjuje čvor B, čvor A je alternativa za čvor B – veza izražava sličnosti i različitosti.

U odnosu na ono što se nalazi u referenci razlikuju se:
- Implicitne reference – veza između čvorova može automatski da se kreira od strane hipertekst sistema. Autor specifikacije samo algoritme koji se koriste za kreiranje referenci. Na primer Intermedija sistem generiše sve reference koje pripadaju indeksu.
- Eksplicitne reference – sve reference kreira utor

Referenca može biti kreirana u različito vreme. U klasičnom slučaju referenca je kreirana tokom kreiranja hipertekst dokumenta. Kada uređuje dokument autor određuje eksplicitno kako informacione jedinice treba da budu povezane. Autor može da odredi čvor, i sidro i ciljni čvor dok kreira dokument. Takođe, može da označi da će informacija biti određena u saglasnosti sa algoritmom koji je autor specifikovao. Sistem sam izračunava ciljni čvor.

Primer je vozni raspored koji prikazuje vozni red. Referenca sledećeg voza zavisi od trenutnog vremena. Ovaj primer je preuzet iz Glasgow Online informacionog sistema grada Glazgova.

Smer reference je obično nedirekcioni s obzirom na to da sistem sam podrazumeva pamćenje povratka na sidro. Alternativa bi bila bidirekciona referenca što znači da bi morali biti označeni i ciljni čvorovi i sidra. Ovde se može javiti slučaj da nekoliko čvorova referencira iste ciljne čvorove. Ovo znači da se reference moraju eksplicitno razlikovati kod ciljnog čvora. Isto važi kada se polazi od jednog sidra do nekoliko ciljnih čvorova. Većina sistema podržava nedirekcione reference sa samo jednim ciljnim čvorom za svako sidro. Ovo je lakše za razumevanje i implementaciju.

Reference imaju funkciju povezivanja čvorova. Podaci različitih čvorova mogu biti predstavljeni u obliku jednog medijuma ili nekoliko medija. U čisto tekstualnom sistemu samo tekstualne sekcije su povezane. Ukoliko hipertekst dokumenti imaju nejasnu strukturu i reference sa različitim značenjima, može doći do efekta koji se naziva “getting lost in hyoerspace” što znači da korisnik može izgubiti pregled dokumenta dok se kreće kroz dokument. Takvi dokumenti se nazivaju špageti knjigama (engl. Spaghetti book).

Arhitektura hipertekst sistema može se podeliti na tri nivoa različite funkcionalnosti.

Gornji sloj ili prezentacioni nivo sadrži sve funkcije u vezi sa korisničkim interfejsom. Ovaj nivo preslikava čvorove i reference u korisnički interfejs. Na osnovu njegove strukture i prikaza izabranog od strane korisnika ovaj nivo određuje podatke koji će biti prikazani i kako bi trebalo da budu reprezentovani. Prezentacionui nivo je zaslužan za kontrolu ulaza.

HAM (Hypertext Abstract Machine) je smeštena između prezentacionog nivoa i nivoa skladištenja. Ovaj nivo ima funkcije slične onima koje ima baza podataka da bi skladištio multimedijalne podatke u lokalnom ili distribuiranom okruženju. NAM nivo ne vodi računa o ulazu / izlazu na višem nivou. NAM poznaje strukturu dokumenata i odlaže znanje o referencam i njihovim atributima. Ovo znaži da NAM nivo gradi strukturu podataka ili objektnu hijerarhiju za upravljanje dokumentima. Ovaj nivo u poređenju sa ostala dva je najmanje zavisan sistem. To znači da je najpogodniji za standardizaciju (Nielsen).

Nivo skladištenja ili nivo baze podataka formira najniži nivo. Obuhvata sve funkcije vezane za skladištenje podataka. Ovde se dolaze do izražaja razne mogućnosti baze podataka – očuvanje podataka, multi – korisnička operacija i odbrana od grešaka.

Odnos hiperteksta, hipermedije i multimedije

Multimedijalni sistem sadrži informacije kodirane najmanje u jednom kontinuiranom i jednom diskretnom mediju.

Hipermedijalni sistem obuhvata nelinearno povezivanje informacija koje su obično predstavljene ili u kontinuiranim ili diskretnom mediju. Npr., tekst i video podaci unutar nelinearno povezane strukture pripadaju oblasti hipermedija, multimedija, i hiperteksta.

Hipermedija integriše razližite medije lako i elegantno. Sve veze između informacionih jedinica su implementirane pomoću referenci.

Prema prikazu na slici svaki hipermedijalni sistem pripada hipertekst kategoriji i istovremeno je multimedijalni sistem. U tu oblast pripadaju i Web prezentacije, jer je danas najpoznatija i najpopularnija primena hiperteksta i hipermedije svakako World Wide Web.

Hipertekst i hipermedija – istorijat

Autor originalnog hipertekst koncepta je Vannaver Bush, koji je opisao prvi hipertekst sistem i nazvao ga Memex (MEMory Extender). Memex je ideja za povezivanje tekst dokumenta sa njemu odgovarajućim dokumentima, za praćenje naučnih dostignuća tokom rata, s obzirom da je Vannaver Bush bio zadužen za to prađenje. Memex je sto koji ima određeni automatizovani deo i deo sa uređenim foto dokumentima koji su povezani sa sebi srodnim dokumentima. Memex zapravo nikad nije realizovan u praksi, samo je egzistirao kao zamisao.

Kasnije je Douglas Engelbart razvio projekat na Standford Research Institute. Ovaj projekat je obuhvatio NLS (oN Line System), koji je predstavio hipertekst karakteristike po prvi put. Sam NLS je služio kao obično skladište dokumenata za sva dokumenta kreirana u okviru projekta.

Sam termin hipertekst je inicijalno osmislio Ted Nelson 1965 godine. Njegov Hanadu sistem je trebalo da sadrži sve informacije koje su se ikada pojavile. Koncept ovog sistema opisuje pristupanje kako podacima koji su smešteni nege u lokalu, tako i onim koji su udaljeni.


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
21-06-2010 10:17 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Skoči na forum: