Hermann Emil Fischer

Hermann Emil Fischer rođen je 1852. godine u Ejskirhenu u oblasti Keln kao sin uspešnog biznismena. Posle 3 godine privatnog školovanja uz privatnog tutora, proveo je 2 godine u školi u Veclaru, i dve godine u Bonu gde je i maturirao 1869. godine sa izuzetnim uspehom. Dve godine kasnije upisao je studije hemije na univerzitetu u Bonu, gde su mu. između ostalih, predavali i profesori Kekule (Kekulé), Engelbah (Engelbach) i Cinke (Zincke). Kasnije, 1872. godine prebacio se na novooformljeni univerzitet u Strazburu1 , gde mu je mentor bio profesor Adolf von Baeyer (fon Bajer).

U okviru doktorske disertacije, koju je odbranio 1874. godine bavio se istraživanjem ftaleinskih boja, fluorescina i orcin-ftaleina. Iste godine imenovan je za asistenta i otkrio je prvu hidrazinsku bazu, fenilhidrazin. Svoje iskustvo u radu na fenilhidrazinu, Emil Fisher je u velikoj meri iskoristio tokom izučavanja šećera. Godine 1875. Emil Fischer prelazi na univerzitet u Minhenu na mesto asistenta za organsku hemiju. Već 1878. godine postaje docent a sledeće godine profesor analitičke hemije. Imenovan je za profesora hemije na univerzitetu u Erlangenu 1881. godine, a od 1883. godine vodi istraživačku laboratoriju za fabriku Badische Anilin- und Soda. Emil Fischer se ipak opredeljuje za akademski rad i prihvata mesto profesora hemije na univerzitetu u Würzburg-u, gde ostaje do 1892. godine, kada je pozvan da nasledi profesora A. W. Hofmann-a kao šef katedre za hemiju univerziteta u Berlinu, gde je ostao do smrti 1919. godine.

UVOD 3
1 Proučavanje šećera i proteina 4
2 Fišerova projekcija 5
3 Fišerova esterifikacija 6
4 Sinteza peptida 8
ZAKLJUČAK 9
LITERATURA 10