Helenistička kultura

Helenizam je sve do sredine XIX veka nije privlačio pažnju istoričara, tako da ova tematika uopšte nije bila obrađivana. Nakon velikih kulturnih dostignuća antinske robovlasničke demokratije u V veku, koja je pored vanrednih umetničkih ostvarenja kojima se i danas divimo dala i genijalne filozofe, istaknute državnike, nenadmašive majstore umetničke reči, sva dalja istorija Grčke izgledala je bleda, nedovoljno sadržajna i bez posebne vrednosti. Istoričari su više voleli da od čarobne klasične Grčke prelaze na republikanski Rim u čijim predanjima su nalazili poučne primere građanskog heroizma i vojne veštine, a samo uzgred su bacali poglede na istoriju helenizma.

Jedino je Aleksandar Makedonski, veliki osvajač koji je uzbudio maštu ne samo savremenika već i kasnijih pokoljenja, dobio odgovarajuće mesto u istoriji antike. Ali izučavanje istorije Aleksandra Makedonskog bilo je ograničeno na konstatovanje činjenice da se posle njegove smrti raspalo grandiozno delo koje je on stvorio.
Osim toga pomanjkanje izvora i teškoće pri njihovom tumačenju i usklađivanju, a takođe vanredna složenost političke istorije helenizma, plašili su istraživače koji su držali da je vrlo nezahvalan zadatak rasplitanje klupka izvora sa ciljem da se objasni neinteresantan istorijski period, period propadanja i iščezavanja stvaralačke snage grčkog naroda. Nibur je čak izrekao kletvu: »Nek se otvori zemlja i proguta sve Makedonce«.

UVOD 2
1 Helenizam – Obeležja grčke kulture 5
2 Helenistička kultura 10
ZAKLJUČAK 17
LITERATURA 19