Grejanje zgrada primenom obnovljivih izvora energije

Obnovljivi i alternativni izvori energije, od kojih su pojedini sasvim novi a neki se koriste već duže vreme, obuhvataju biomasu, solarnu i hidroenergiju, geotermalni i vetro-potencijal itd. Neki od ovih izvora omogućavaju profitabilnu proizvodnju električne ili termo energije, dok su pojedini još uvek u razvojnoj fazi, pa se njihova komercijalna primena tek očekuje.

Zajednička osobina svih obnovljivih i alternativnih tehnologija je relativno visok stepen početne investicije, ali i njihova niska operativna cena. Na osnovu analize tehnoloških ciklusa, ovo čini da je njihova ukupna cena povoljnija. Važan aspekt obnovljivih izvora energije predstavlja njihov mali uticaj na životnu sredinu, pa su sa ekološkog aspekta oni takođe konkurentni drugim tehnologijama proizvodnje energije. Kako je potencijal obnovljivih izvora energije ogroman, njihovo dalje tehnološko usavršavanje i primena treba da budu prioritet ekonomskog razvoja kod nas.

Bioenergija se dobija iz biomase koju čine brojni proizvodi biljnog i životinjskog sveta. Prednosti u odnosu na klasične energente su brojne. Emisija štetnih gasova i otpadnih voda je manja. Otpad i ostaci iz poljoprivrede, šumarstva i drvne industrije koriste se na efektivan način. Smanjuje se uvoz energenata. Drva su tradicionalan i trenutno najzastupljeniji obnovljivi izvor energije. U Evropi u primeni energije iz drva prednjači Francuska, a za njom Švedska i Finska. Procenjuje se da će do pedesetih godina ovoga veka udeo biomase u svetskoj proizvodnji energije učestvovati sa 30 do 40 odsto. U Evropi postoji oko 3.000 elektrana na bioplin, koji se dobija fermentacijom bez kiseonika. Velika Britanija je vodeća na ovom polju.

UVOD 3
1.1 Obnovljivi izvori energije - biomasa 3
1.1.1 Osobine biomase 4
1.2 Grejanje zgrada primenom obnovljivih izvora energije 5
1.2.1 Poređenje slame i prirodnog gasa 10
ZAKLJUČAK 18
LITERATURA 20
Popis slika, shema i tabela 21