Grafički položaj konkretnih i apstraktnih podataka

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz matematike.

Obrade podataka kod čoveka - proces mišljenja vrši se propustanjem47 konkretnih podataka kroz mrežu (retikulum ili lavirint) sastavljenu od aps-traktnih podataka, tj od P - rincipa P - ostupaka i P - rocedura.Na našoj slici o intervalu reagovanja pokušali smo da prikažemo taj pro-ces obrade - informacioni tok iznad realnog radnog toka. Računar je sredstvo da se proces obrade svede na kraće vremenske periode koji bi odražavali realnost sistema - da postignu obavljanje kompletne obrade do donošenja odluke u realnom vremenu. Skup PPP skup apstraktnih podataka u određenom sistemu određuje način njegovog ponašanja prema nadolazećim konkretnim podacima.Kod programiranja se koristio i izraz propadanja konkretnih podatakla kroz program, jer se start programa uvek nalazio obično na početku stranice a kraj na dnu katalizator za otpočinjanje određenog informacionog toka. Ti konkretni podaci su najčešće neke smetnje, ostupanja ili anomalije koje zahtevaju drugačije ponašanje sistema od dosadašnjeg. Čovek masu svojih svakodnevnih aktivnosti obavlja bez nekih posebnih smetnji na bazi svog ustaljenog (a ponekad i urođenog) "operativ-nog" sistema to su disanje, krvotok, spavanje, uzimanje hrane i slično. Onog mo-menta kada nastupi odstupanje preko granice dozvoljene toleranncije, kašalj, vbisok pritisak, višednevna nesanica formiraju se konkretni podaci koji zah-tevaju drugačiji rad operativnog sistema čoveka. Kakav će program novog po-našanja ili novog funkcionisanja operativnog sistema čoveka biti zavisi od fonda njegovog apstraktnog znanja koje je godinama sakupljao.Slično reagovanju čoveka konkretni podaci (katalizatori) pokreću i od-ređene programe (mreže, labirinte i slično) u računaru. Ovo pokretanje pro-grama nazivamo naredbom, nalogom ili zapovesti računaru.U periodu dok je računar bio još u "pelenama" dovođenje u vezu konkretnih podataka sa apstraktnim podacima - tj programima vršeno je posredstvom čoveka - operatera u mašinskoj sali. I danas u predškolskom uzrastu računara čovek je osnova pokretanja programa na osnovu određenih konkretnih podataka. To pokretanje je olakšano komandama koje se mogu dati preko jedne ili skupa više dirki na tastaturi računara, pokretanjem određenih ikonica na akranu ili pak odgovarajućim izborom u aktiviranim menijima.Organizacija a i računarstvo kao njegov najuspešniji deo prihavata čoveka kao smetnju i sprovode se dosta dobre akcije da računar pređe u školsko doba gde ga neće morati voditi čovek za ruku i govoriti mu šta da radi i čega da se pazi, šta sme šta ne sme!.Jednostavno računar treba da "shvata" šta sme da radi a šta ne sme bez po-moći čoveka kao tutora. Takve računare, računare tog školskog uzrasta, nazivamo veštačka intelegencija ili ekspretni sistemi pa i roboti.

Računar radi na osnovu instrukcija - naloga koji mu se daje da izvrši od-ređenu radnju. Instrukcija mora biti nedvosmislena tj. razumljiva. Instrukcije su sredstvo koje u nizu koraka treba da izazovu i izvrše radnje na podacima. Ins-trukcije ostaju nepromenjene u toku dužeg perioda i ako izazivaju promene na os-talim podacima.

Instrukcije su računaru prepoznatljive ako su napisane na mašinskom njemu razumljivom jeziku, tj. u binarnom obliku (0 ili 1). Program je logičan skup instrukcija za rešenje određenog problema. On je finalni rezultat projektovanja novog sistema u elektronskoj obradi podataka, čitavog redosleda faza koje se završavaju programiranjem.U programu instrukcije su u delovima poređane po strogo određnom redos-ledu i svaka nosi svoj broj. Taj redosled instrukcija nazivamo postupkom rešavanja probvlema - algoritmom.

Prva programiranja bila su preko ožičenih ploča, seta bušenih kartica, pa mašinskog jezika, pa mašinski orijentisanih programskih jezika, sve do viših programskih jezika koje danas srećemo i koji teže da se približe čovekovom govornom jeziku, Pojavom grafičkih ekrana prešlo se na obilno ko-rišćenje slike i raznih menija koji pružaju mogućnost direktog izbora oblika finalnog programa. Ustvari programiranje se vrši serijom izbora pod programa koji su predstavnjeni u obliku slike ili karakteristične reči. Svi ti programi moraju u krajnjoj liniji da se prevedu na mašinski jezik. To prevođenje vrši se automatski od strane računara, tj od strane programa prevodioca. Prevođenje programa nužno je zbog nepristupačnosti mašinskog jezika čoveku. Programi prevodioci su sastavni deo grupe programa koje nazivamo uslužni programi ope-rativnogsistema. Zadatak

Sadržaj
1 Uvod 3
2 Predstavljanje podataka 7
3 Prikaz konkretnih i apstraktnih podataka 11
3.1 Konvencionalna metoda 11
3.2 Nukleusna metoda 12
3.3 Grafička metoda 12
Konkretni podaci 12
Apstraktni podaci 12
4 Apstraktni podaci 13
4.1 Dijagram sa tačkama 15
5 Zaključak 18
Literatura...............................................................................................................20