Grafičke kartice

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz informatike.

1.Графичке Картице

Видео или графичка електронска кола су обично смештена на посебној картици, мада постоје и графичке картице које су интегрисане у матичну плочу, одговорна су за стварање слике која се приказје на мо¬ни¬тору.
На првим ПЦ рачунарима, заснованим на тексту, то је био доста једноставан задатак. Међутим појава графичких оперативних система драматично је повећала количину информације за приказивање, до нивоа на коме је било непрактично да се о њима стара главни процесор, због тога се одлучило да се растерети главни процесор, тако што су све активности у вези са екраном поверили графичкој картици, тако су настале прве графичке картице, чији је задатак био да извршава све графичке операције. Те графичке операције су у почетку биле веома једноставне, међутим тржиште је захтевало нешто озбиљније графичке приказе на екрану, па су се ускоро појавиле графичке картице: ЦГА (Цолор Грапхиц Адаптер) омогућавао је монохроматску слику у резолуцији 640x200, или 16 боја у резолуцији 320x200 тачака, а адаптер Херцулес је приказивао само монохроматску слику, али с резолуцијом 720x348 тачака. Док је овај други дуго опстајао у јефтинијим системима, ЦГА није задовољавао у применама које су захтевале приказ у боји, па је ускоро замењен побољшаном варијантом ЕГА (Енханцед Грапхиц Адаптер), а после тога се појавио ВГА (Видео Грапхицс Арраy). После ВГА се појавила проширена графичка мат¬ри¬ца, XГА (Еxтендед Грапхиц Арраy), који је био први адаптер дисплеја фирме ИБМ који је користио ВРАМ (Видео РАМ меморију), капацитетима од 500 Кбајта или 1 Мбајт. Супер проширена графичка матрица СXГА (Супер Еxтендед Грапхиц Арраy) и Ултра про¬ширена графичка матрица УXГА (Ултра Еxтендед Грапхиц Арраy) су следећи ИБМ-ови стан¬дар¬ди, али ни један од њих није био широко усвојен.
Удружење за видео електронске стан¬дар¬де ВЕСА (Видео Елецтроницс Стан¬дардс Ассоциатион), окупио је произ¬во¬дјаче видео адаптера и монитора, да би стандардизовали видео протоколе. Развили су фамилију видео стан¬дар¬да, који су уназад компатибилни са ВГА, али нуде већу резолуцију и више боја, познатије као СВГА (Супер Видео Грапхиц Арраy). Овај стандард се користио до срдине 2000 године. После тога се појавио ДВИ конектор који је заменио ВГА

Увод ……………………………………………………………………………………..… 2
1. Графичке картице …………………………………………………………...…………... 3
1.1. Резолуција ………………………………………………………………....... .3
1.2. Битови и број боја ………………………………………………………..……..4
2. Магистрале ……………………………………………………………………...………. 6
2.1. ИСА (Индустрy Стандард Арцхитецтуре) ……………………………… 6
2.2. ВЛБ (ВЕСА Лоцал Бус) ………………………………………..…………..… 7
2.3. ПЦИ (Перипхерал Цомпонент Интерцоннецт) ………………..……. 7
2.4. АГП (Аццелератед Грапхицс Порт) …………………………….………..….. 8
2.5. ПЦИ Еxпресс ……………………………………………………….…….…… 9
3. Делови графичких картица ……………………………………………………………….. 10
3.1. Графички процесор ………………………………………………………..13
3.2. Видео меморија……………………………………………………………….14
3.3. Рамдац ……………………………………………………………………… 14
3.4. Управљачки софтвер (драјвер)………………… …………….…..…….…15
4.3Д…………………………………………………………………………………………16
4.1. Геометрија ……………………………………………………..…………..... 16
4.2. Реалистично приказивање (рендеровање) …………………….………. 17
4.2.1. Пресликавање текстура …………….……….17
4.2.2. МИП пресликавање ……………………………….…… 17
4.2.3. Билинеарно филтрирање …………………………………………18
4.2.4. З-баферовање ……………………………………………………… 18
4.2.5. Уклањање назубљености ………………..……………………….. 18
4.2.6. Гоурауд сенчење ……………………………………………….... 18
4.2.7. Бумп пресликавање ……………………………………………….. 18
4.3. ФСАА ………………………………………………………………………….. 18
5. ДирецтX …………………………………………………………………………… 20
6. ОпенГЛ ………………………………………………………………………………….. 21
7. СЛИ …………………………………………………………………………………… 22
7.1. 3 WАY СЛИ …………………………………………………………………..… 23
7.2. Qуад СЛИ …………………………………………………………………..….. 24
8. Цроссфире ……………………………………………………………………………. 25
8.1. Цроссфире Пхyсис …………………………………………………………. 26
9. Закључак …………………………………………………………………………………. 27
10. Литература ……………………………………………………………………….. 28