Govorne vežbe

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.



Dete već u prvom mesecu priozvodi oko 30 različitih glasova, a do trećeg meseca izgovori oko 120. Kako su za izgovor ovih glasova sposobna i gluva deca od rodjenja, za pretpostaviti je da je ova sposobnost urodjena. U tom dobu ono uglavnom proizvodi krikove koji odrazavaju zadovoljstvo i nezadovoljstvo i dva stanja svojeg organizma.
Vežbe slušanja i diskriminacije izvodimo skoro u svim vrstama govornih igara dece, a i organizovanjem posebnih usmerenih aktivnosti za to, zatim u sklopu drugih vežbi (rečnika, rečenice, artikulacije glasova dece) i aktivnosti, kao što su upoznavanje dece sa sadržajem nekog teksta, izmišljanje životnih situacija, pričanje iskrivljenih priča koje deca ispravljaju itd...


R A Z V O J I VEŽBANJE G L A S O VA

Dete već u prvom mesecu priozvodi oko 30 različitih glasova, a do trećeg meseca izgovori oko 120. Kako su za izgovor ovih glasova sposobna i gluva deca od rodjenja, za pretpostaviti je da je ova sposobnost urodjena. U tom dobu ono uglavnom proizvodi krikove koji odrazavaju zadovoljstvo i nezadovoljstvo i dva stanja svojeg organizma. Ove glasove dete proizvodi spontano i nije svesno svojih emotivnih stanja na način na koji su toga svesni odrasli. Posle trećeg meseca dete počinje da uporedjuje glasove koje proizvodi sa glasovima svojih roditelja i pokušava da ih kombinuje. Manje-više potpunu artikulaciju dete stiče oko osme godine života, mada se i tada često sreće nepravilan izgovor ponekih glasova. Dečiji glasovi nisu isti kao i oni koje odrasli proizvode. Dete počinje razvoj artikulacije glasom "a" koje manje-više vuče na "e". Iz ovog samoglasnika se razvija slog "ma" u indo-evropskim jezicima, zbog čega se najčešće kao prva reč javlja "mama". Prvo se javljaju samoglasnici prednjeg reda (e, i), a potom srednji (a) i na kraju zadnji (o,u). Dete moze odstupati od navedenog pravila a da to ne znači poremećaj u jezičkom razvoju. . .