Globalna harmonizacija računovodstvene i revizorke prakse

Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.

Globalizacija uključuje potpunu ekonomsku liberalizaciju, tj.otvaranje vrata krupnom biznisu. Transnacionalne kompanije su na čelu Vlade stvaraju maksimalno povoljne uslove za porast njihovog biznisa. Regionalne grupacije poput APETS, GATT I WTO su u potpunosti posvećene istom cilju.
Globalizacija ekonomije, uprkos ekonomskim, kulturnim i drugim razlikama podstiče unifikaciju godišnjih izveštaja i finansijskog računovodstva privrednih društava. Na potrebu za medjunarodnim razumevanjem računovodstva uticao je razvoj privrede, posebno medjunarodne trgovine kapitalom i robom. Globalizacija sve više povećava i širi finasijske transakcije i zahteva podršku na polju medjunarodno uporedivog računovodstva, sto sa svoje strane, rezultira sve većom internacionalizacijom računovodstva, koja je, na najbolji način, izražena u medjunarodni računovodstvenim pravilima, kao i uskladjivanjem i specijalizacijom računovodstva kao struke.

U uslovima globalizovanog poslovnog okruženja važnu kariku za dalji razvoj i povećanje efikasnosti globalizovanog tržišta kapitala predstavlja internacionalizacija poslova revizije. Osnovu finasijskog izveštavanja čine:računovodstvo(kao univerzalni jezik biznisa); finansijski izveštaji(kao glavni i dovoljno pouzdan izvor informacija brojnih korisnika tih izveštaja); kao i revizija (koja finansijskim izveštajima obezbedjuje dopunski kredibilitet).
Autori računovodstvenih izveštaja su prilikom obavljanja svog posla, vezani za domaća pravna, stručna i druga pravila i običaja struke. Navedeno se odnosi i na korisnike koji iz računovodstvenih izveštaja privrednih društava žele da upoznaju njihov ekonomski položaj i uspeh.

Naime, da bi se stekao uvid u obim i sadržaj imovinsko-finansijskog položaja i uspeha privrednog subjekta za koji je zainteresovan, korisnik mora raspolagati razumljivim godišnjim računovodstvenim izveštajima.

Različiti propisi i različite pravne norme, vezane za izradu računovodstvenih izveštaja u različitim državama, stvaraju akterima globalne privrede značajan problem. Računovodstveni izveštaj nekog poslovnog entiteta, izrađen na bazi računovodstvenih pravila iz države iz koje entitet potiče, može da bude prilično nejasan i nepouzdan finansijskim investitorima, poveriocima ili nekim drugim korisnicima računovodstvenih informacija koji nisu iz iste države. Naime, sadržinska i formalna razlika finansijsko-računovodstvenih izveštaja različitih zemalja može biti znatna.

U cilju prevazilaženja ovakvog stanja postoje stalni pritisci za ujednačavanjem globalnih finansijsko-računovodstvenih izveštaja. Delujući u pravcu harmonizacije računovodstva, Evropska Unija kontinuirano radi na donošenju posebnih računovodstvenih direktiva.
Globalizacija, ekonomija obima i širenje multinacionalnih kompanija u različitim zemljama zahteva podršku na polju medjunarodnog uporedivog računovodstva. Znatan podsticaj harmonizaciji računovodstvene prakse svakako predstvavljaju Medjunarodni računovodstveni standardi (MRS) i Medjunarodni standardi finansijskog izveštavanja (MSFI).

Primena MRS/MSFI u finansijskom izveštavanju pravnih lica pruža investitorima relevante informacije, smanjuje troškove približavanja informacija, utiče na pristup tržištima kapitala i čini da raspoložive informacije budu upotrebljive na medjunarodnom tržištu.

ELEMENTARNI POJMOVI O REVIZIJI

Pojam i načela revizije

Reč revizija potiče od latinske reči “revidere”, što znači ponovo videti, tj.još jednom videti , ili “revisum”, što znači unazad i naknadno pregledan, radi ispitivanja i ocenjivanja. U engleskom govornom području za reviziju se upotrebljava pojam “audit”.
I ova reč potiče od latinske reči “audire” sto znaci čuti, tj.slušati .Originalno značenje reči auditor (revizor) u engleskom jeziku je “ onaj ko sluša” i iz toga je izveden pojam audit (revizija) koji je , iako nastao u davna vremena, zadržan do današnjih dana.

Sam pojam revizije različiti autori i institucije definišu na različite nacine.
Grasgrun pripada grupi autora koja prilikom definisanja revizije polazi od pojma knjigovodstvene revizije. ”Revizija predstavlja uopsteno, naknadno ispitivanje knjiga nekog privrednog preduzeća preko naročito ovlašćenih osoba izvan njega “ .
Istoj grupi autora pripada i Meltzer H., za koga je revizija “iz odredjenog povoda ili redovno od vremena do vremena kritičko ispitivanje knjiženja i podloga od službenog revizora koji ne pripadaju revidiranom preduzeću” .
Najopštiju definiciju revizije dao je Americki savez računovodja,a ona glasi: ”Revizija predstavlja sistematičan proces objektivnog dobijanja i procene dokaza vezanih za izjave uprave preduzeća o ekonomskim aktivnostima i dogadjajima, kako bi se odredio stepen saglasnosti izmedju tih tvrdnji i ustanovljenih kriterijuma, a dobijeni rezultati preneli zainteresovanim kupcima” .