Globalizacija svetske privrede

Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.

Globaalizacijom se naziva treća faza procesa internacionalizacije u svetskoj privredi. U prvoj fazi od Drugog svetskog rata do kraja šezdesetih godina, glavnu ulogu je odigrala svetska trgovina, a stepen internacionalizacije se
merio udelom u svetskom izvozu.
U drugoj fazi internacionalizacije, tokom sedamdesetih godina, dominantna je uloga stranih investicija. Najdinamičnija je konkurencija izmedju
multinacionalnih korporacija,a mera internacionalizacije neke privrede ili kompanije
odredjena je učescem njenih proizvodnih kapaciteta u inostranstvu u ostvarenoj prodaji na svetskom tržistu.
Treca faza internacionalizacije tokom osamdesetih godina odvijao se pod uticajem tehnologije.Obuhvata trgovinu, investicije,i uspostavljanje globalnih industrijskih mreža.Sposobnost da se inoviraju, adaptiraju i primene raspoložive tehnologije postaje ključni element industrijske konkurentnosti.
Danas kompanije posmatraju čitav svet kao prodručje mogućih operacija
u domenu proizvodnje, marketinga, istraživanja.Globalizacija industrijskih aktivnosti praćena je poremećajima u medjunarodnim ekonomskim odnosima,rastućim tenzijama,
podelama u domenu trgovine i investicija. Trgovinska politika je ranije bila koncentrisana na carine i kvantitativna ograničenja,a danas obuhvata složeniju regulative, tehničke standarde, politiki javnih nabavki …

Nacionalne države i transnacionalne korporacije imaju manjim delom podudarne, a većim delom protivrečne interese.Ključni interes transnacionalnih korporacija je da svoju konkurentnost ne crpe isključivo iz resursa matične ili bilo koje pojedinačne nacionalne ekonomija, nego da imaju globalne resurse. Zato im je potrebno da se slobodno kreću po celom svetu, da se homogenizuju tržišna pravila igre u svetskim razmerama, da se standardizuju proizvodi, procedure regulative, obrazovanje radne snage

DETERMINANTE, RAZVOJ I EFEKTI GLOBALIZACIJE

Proširenje razmene između zemalja dovodi do toga da se specijalizacija (podela rada) između ljudi transformiše u specijalizaciju ( podelu rada)između zemalja kao nacionalnih ekonomija. Nužnost razmene između zemalja(međunarodnu razmenu) uslovljava više faktora, od kojih su najznačajniji: različit raspored prirodnog bogatstva u svetu,razvoj krupne kapitalističke robne proizvodnje,produbljivanje podele rada između različitih zemalja,kako na bazi prirodnih(prirodno bogatstvo),tako i na bazi stečenih prednosti (razvoj proizvodnih snaga i preimućstva pojedinih zemalja u proizvodnji određene robe ili usluga na bazi razvoja nauke i tehnologije-npr.u proizvodnji automobila, aviona, kompjutera,bele tehnike i sl.) Tako različit raspored prirodnog bogatstva u svetu (plodna zemlja, rude,nafta,šume i sl.) predstavljao je jedan od prvih uzroka specijalizacije zemalja u proizvodnji (podele rada) i na toj osnovi pojave međunarodne razmene.
Razvoj krupne kapitalističke robne proizvodnje i afirmacija profita kao osnovnog pokretačkog motive poslovanja, takođe uslovljava proširenje razmene i izvan granica nacionalne privrede(proširenje nacionalnog tržišta radi brže i efikasnije prodaje robe, kupovine jevtinijih sirovina,energije,radne snage i sl.)radi ostvarivaanja većeg profita čime nastaje međunarodna razmena i svetsko tržište.Time se nacionalno tržište širi i javlja se svetsko tržište.Sve je to sa svoje strane produbljivalo podelu rada između zemalja a ova je sa svoje strane sve više dovodila do proširenja međunarodne podele rada, međunarodne razmene i i razvoja svetskog tržišta, što je bitna karakteristika savremenog sveta i uslov daljeg razvoja svake nacionalne privrede.
Prva velika promena koju svetsku privredu čini drugačijom je ta što će
veze u sve većoj meri biti odnosi između trgovinskih blokova, umesto zemalja koje trguju.Privredni odnosi će se sve više odvijati unutar bilateralnih i trilateralnih sporazuma isto na području investiranja i na području trgovine.
Dok su poslednjih 40.godina političkim životom dominirale domaće ekonomske brige- problem ekonomskog rasta,plasmana proizvoda, nezaposlenosti, inflacije,nacionalizacije,privatizacije, sada će u prvi plan izbiti međunarodna i nadnacionalna politička zbivanja.Tako se početak novog milenijum može označiti kao vreme globalne ekonomije,svetske privrede kao svetske proizvodnje I svetskog saobraćanja ljudi , kapitala i robe.
Prvi je zakon globalizacije da ruši sve granice.Zato se očekuje usklađivanje ekonomskih prilika,deregulacija ekonomskih tržišta,rast svetske trgovine i nastavak poslovnih savezništva,mimo nacionalnih i dr.granica i ograničenja.
Globalno privredno preduzeće mora da bude veliko i snažno ali dovoljno fleksibilno,koliko je potrebno da bi se koordinirala međunarodna podela rada.Ekonomiju obima potiskuje i zamenjuje ekonomija raznovrsnosti.

1.Ponovo nastupa jedna epohalna tehnološka renesansa kao prvorazredna revolucija.
2.To je tehnološka, odn.naučno-tehnološka budućnost koja je već počela
spektakularnim otkrićima i dostignućima na području nuklearne fuzije,veštačke inteligencije, superprovodljivosti, veštačkih sirovina, genetičkog inženjeringa, biočipova,telemetrije,biotehnologije, optičkih vlakama, satelitske i dr. prateće tehnologije, što doprinosi svetskoj informatizaciji i svemirskoj ekspanzijji .
4.Sa tom revolucijom ubrzane su one velike tehnološke promene koje
će konačno stvoriti materijalnu osnovu totalne globalizacije svetske privrede -univerzalizacije snaga, odnosa i komuniciranja na svetskim prostranstvima – bez podele, granica, sukobljavanja i frustracija.

Može se očekivati da že istovremeno teći procesi globalizacije i decentralizacije ekonomskih aktivnosti.Razvoj će se ogledati u sve većem udaljavanju od veličine i birokratije na jednoj strain, i sve većem približavanju univerzalnosti i individualnosti na drugoj.

EFEKTI I POSLEDICE GLOBALIZACIJE

Internacionalizacija tržišta ima za posledicu neuravnoteženi rast investicija,a najveći deo novih ulaganja odlazi u azijski,američki i evropski region u okviru kojih je već ostvaren zavidan nivo integracije tržišta.
Globalizacija po nekim rešenjima doprinosi stvaranju “socijalnog dampinga” koji nastaje uvozom roba sa tržišta koja imaju niže troškove proizvodnje i visoku produktivnost. Industrijski razvijene zemlje Zapada preplavljene su jevtinim proizvodima iz Azije i istočne Evrope. Visoka produktivnost i niža cena rada u zemljama “ azijskih tigrova” obezbeđuje proizvodnju koja je visokokonkurentna na svetskom tržištu.Na cenu proizvoda utiču i veoma mala izdvajanja u fondove osiguranja, što se odražava i na ukupna poreska opterećenja privrede što utiče na konačnu cenu proizvoda.
O efektima globalne svetske privrede formulišu se i neka druga pesimistička gledišta koja se svode na to da svetska mašina tržišnog mehanizma rada proizvodi:

* spekulativnu finansijsku ekonomiju,
* velike disfunkcije i sramna rasipništva,
* bezgraničnu slobodu delovanja privatnog kapitala,
* eksploataciju malih i srednjih preduzeća koje postaju obični profitni centri velikih korporacija.

Veliki pad zaštitnih carinskih stopa pojačava konkurenciju nerazvijenih zemalja na tržištu razvijenih zbog jevtinije radne snage,što je motivisalo da preko Svetske trgovinske organizacije pokušaju nametnuti određene standarde zaposlenih u nerazvijenim zemljama, kako bi se ublažila pomenuta konkurentnost što nije bilo prihvaćeno.
Multinacionalne kompanije nisu samo produžeci moći države, one su samostalni akteri sa sopstvenim interesima isprepletanim na globalnom, supranacionalnom planu,
akteri koji sad već skoro samostalno pletu mrežu globalnih institucija i odnosa.Vođeni interesima osiguravanja prosperiteta i dobrobiti države postaju „ grabjivice“ koje štite
svoja preduzeća i napadaju ona druga.
Nove tehnologije – globalna informaciona mreža Internet – finansijske instrumente su učinili relativno jednostavnim, sa malim rizicima i niskim transakcionim troškovima ostvaruju se značajni profiti.

REGIONALNE SVETSKE ASOCIJACIJE I NJIHOVA ULOGA U PROCESU GLOBALIZACIJE

Put ka regionalizmu pokrenula je Evropska unija(EU).Ona se pojavila kao Evropska ekonomska zajednica,kao čisto ekonomska organizacija.Vremenom je preuzimala sve više političkih funkcija,a sada jue stvorena jedna centralna banka i jedna
evropska moneta. Ali preuzimala je na sebe nadležnost nad trgovinom i strukom: nad udruživanjima, spajanjima nad socijalnim zakonodavstvom; nad slobodnim tokovima robe, usluga ljudi .