Globalizacija - pojam, uzroci i posledice

Maturski, Seminarski , Maturalni ,Masters i Diplomski radovi iz Ekonomije, Finansija, Ekonomike i Elektronsko poslovanje.


GLOBALIZACIJA-DEFINISANJE POJMA

Ne postoji opšte prihvaćena definicija globalizacije. Mnogo autora je pokušalo da sistematizuje glavne pravce razmišljanja o ovoj temi i da definiše sam pojam globalizacije tako da ne postoji jedinstvena definicija i jedinstveni teoretski pravac u literaturi.Razlog za to je , s jedne strane, kompleksnost i multidimenzionalnost samog fenomena na koji se pojam globalizacija odnosi, a sa druge strane,mnoštvo uglova i nivoa sa kojih se taj kompleksan fenomen posmatra.Postoje tri opšta pravca u pogledu shvatanja globalizacije, u okviru kojih je moguće razlikovati mnoštvo podvarijanti.
Ovu najpoznatiju podelu na „skeptike“ ,“ hiperglobaliste“ i „ transformacioniste“ napravio je D.Held
Prvom pravcu pripadaju autori koji smatraju da je pojam globalizacije mit, ideološka maska kojom se prikrivaju stvarni procesi transformacije svetskog kapitalističkog sistema. U tom smislu vredi istaći gledište Imanuela Volerstina (Immanuel Walerstein) koji tvrdi da je „diskurs (globalizacije) u stvari ogromno nerazumevanje savremene stvarnosti- obmana koja nam je nametnuta od strane moćnih grupa i što je još gore obmana koju smo, često u očajanju, sami sebi nametnuli“.Po njegovom mišljenju diskurs globalizacije, vodi ignorisanju stvarnih pitanja i pogrešnom razumevanju procesa koji vode krizi svetskog kapitalističkog sistema.Toj grupi autora pripadaju svi oni koji globalizaciju iz različitih razloga smatraju mitom.Medju njima posebnu grupu predstavljaju autori tradicionalne škole međunarodnih odnosa koji insistiraju na značaju nacionalne države kao ključnog aktera međunarodnih odnosa.Za njih u najboljem slučaju globalizacija znači internacionalizaciju, odnosno intenzifikaciju odnosa između pojedinih nacionalnih država.Pored njih toj grupi pripadaju i autori koji dokazuju da globalizacija nije fenomen bez presedana, jer je sličnih integracija svetske ekonomije bilo i ranije a kao najčešći primer se navodi period s kraja XIX i početkom XX veka.Za njih se u literaturi iskristalisao izraz „skeptici“.
Drugi pravac, čine autori koji naglašavaju širinu,dubinu i intezitet promena koje su se u skorašnje vreme dogodile u svim oblastima društvenog života.S obzirom da su te promene obuhvatile čitav svet,oni taj niz promena nazivaju globalizacija ,a njih nazivaju „hiperglobalistima“.Razlike koje postoje među njima odnose se kao na različite teorijske pravce, tako i na različite metodološke pristupe, a u izvesnom smislu ne treba minimizirati ni značaj ideoloških razlika.Osnovna razlika je ona koja bi se mogla izraziti u terminima „pozitivni“ i „negativni“ hiperglobalisti...

SADRŽAJ

UVOD 3
GLOBALIZACIJA-DEFINISANJE POJMA 4
UZROCI GLOBALIZACIJE 7
ISTORIJSKO NASTAJNJE GLOBALIZACIJSKIH TEŽNJI 8
SRBIJA U PROCESU GLOBALIZACIJE 9
POSLEDICE GLOBALIZACIJE 11
POLITIČKE POSLEDICE EKONOMSKE GLOBALIZACIJE U SRBIJI 14
ZAKLJUČAK 16
LITERATURA 17