Globalizacija, medjunarodni monopol i nacionalna ekonomija

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
 
Autor Poruka
Vesnica Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 2,567
Pridružen: May 2010
Poruka: #1
Globalizacija, medjunarodni monopol i nacionalna ekonomija
Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.

U ovom seminarskom radu baviću se aktuelnim svetskim ekonomskim fenomenima, problemima i trendovima kao što su globalizacija, međunarodni monopol..Globalizacija je pojam koji koristimo da bi smo opisali promene u društvima, kulturi i svetskoj ekonomiji koje dovode do dramatičnog porasta međunarodne razmene (u trgovini, kulturi, ljudima idejama i sl.)Globalizacija se često posmatra isključivo sa gledišta ekonomije, što će biti slučaj i sa ovim seminarskim radom, međutim,ona obuhvata mnogo šire aspekte društva.Obično se u prvi plan stavlja učinak globalizacije na liberalizaciju trgovine, odnosno razvoj “slobodne trgovine”.Slobodna trgovina, razmena, stimuliše ekonomski progres.Ona je produktivna, jer unapređuje društvenu saradnju i povećava bogatsvo ljudi.Osnovni uslov za slobodnu trgovinu je obostrana korist.Globalizacija je istorijski složena pojava.Samo značenje ovog termina je tema opšte rasprave.Nacionalna ekonomija je posebna tema, međutim uklapanje nacionalnih ekonomija u jedan jedinstven ekonomski prostor predstavlja globalizaciju.
Globalizacija i integracija znači da nema izolovanosti i zatvorenosti. Savremena ekonomija zahteva otvorenost na svim nivoima. To znači prilagodljivost i fleksibilnost pri ponašanju. To znači konstantne promene. Proces stalnih promena zahteva jačanje inovacija i preduzetništva, kreacije unutar društva. Suštinu funkcionisanja savremene svetske privrede predstavlja sledeće:nacionalne privrede se ponašaju u skladu sa logikom svog uspešnog teritorijalnog funkcionisanja i razvoja(horizontalni tip globalizacije)Sa druge strane, transnacionalne korporacije ponašaju se po logici težnje za dominaciom i potčinjenošću ostalih na svetskom tržištu.(funkcionalni tip globalizacije)
Svet je postao “глобално село”.To je zasluga satelita i satelitske tehnologije, odnosno informatike. Autarkia (grč.Аутаркеиа- samodovoljnost) je prevaziđeno stanje u savremenim uslovima.Potpunu autarkiju možemo naći samo kod krajnje siromašnih i ekonomski zaostalih naroda.Svaka razvijena privreda dopušta samo delimičnu autarkiju, koja se ogleda u određenom stepenu nezavisnosti od uvoza i odgovarajućoj samostalnosti nacionalne privrede.Što se zemlja više razvija to je zavisnija od uvoza i izvoza, stranog kapitala t.j. spoljnog okruženja.
Integracija(lat. Integratio- spajanje u jedno) je povezivanje, ujedinjavanje ekonomskih funkcija, subjekata, ili čitavih nacionalnih privreda u jedinstvenu celinu.
Integracija omogućava mnogo viši nivo podele rada, mobilnost radne snage ,šire tržište, seljenje kapitala, racionalnu proizvodnju, sniženje troškova, veću produktivnost, rentabilnost poslovanja itd. Uspešna integracija te vrste ima za pretpostavku eliminisanje svih teritorijalnih, ekonomskih, političkih , i drugih granica u zemlji odnosno za nju takve granice ne smeju postojati.

Definicija globalizacije

Naredne defnicije izražavaju preovlađujuće uticaje u teoriji globalizacije:
“Neumoljiva integracija tržišta, država-nacija i tehnologija u do sada neviđenom stepenu koja omogućava pojedincima, korporacijama i državama-nacijama da se protežu širom sveta dalje, brže, dublje i jeftinije nego ikad pre…širenje slobodnog tržišta kapitalizma do svake zemlje na svetu " (T.L. Friedman, The Lexus and the Olive Tree, 1999,).

“ Kompresija sveta i intenzifikacija svesti sveta kao celine … konkretna globalna međuzavisnost i svest o globalnoj celini u dvadesetom veku „ (R. Robertson, Globalization, 1992,).

„ Društveni procesi u kojem iščezavaju geografska ograničenja na društvena i kulturna zbivanja i u kojem ljudi sve više postaju svesni toga. „ (M. Waters, Globalization, 1995).

“Istorijska transformacija koju čini zbir određenih formi i instanci koje postaju globalne putem (i) aktivnog širenja praksi, vrednosti, tehnologija i drugih proizvoda ljudi na čitav svet, (ii) kada globalne prakse vrše rastući uticaj na živote ljudi, (iii) kada svet služi kao fokus za sve, ili kao premisa u uobličavanju ljudskih aktivnosti.” (M. Albrow, The Global Age, 1996,).

“Integracija na osnovu projekta koji se izvodi na osnovu “pravila tržišta na globalnom nivou” (P. McMichael, Development and Social Change, 2000,).

“Dominantna forma globalizacije označava istorijsku transformaciju: u ekonomiji na način sticanja prihoda i egzistencije; u politici gubitak stepena lokalne kontrole…, a u kulturi gubitak dostignuća kolektiviteta…Globalizacija nastaje kao politički odgovor na ekspanziju moći tržišta…Ona je na području znanja.” (J.H. Mittelman, The Globalization Syndrome, 2000,).

“…širenje, produbljavanje i ubrzavanje međuzavisnosti u svim aspektima savremenog društvenog života od kulture do kriminala, od finansija do duhovnosti. (Held and McGrew 1999.)

“Intenzifikacija društvenih odnosa širom sveta koji povezuju udaljene lokalitete na način da se lokalni događaji uobličuju na osnovu događaja koji se dešavaju miljama daleko i obratno.” (Giddens 1990)

“Istorijski process koji uključuje značajno pomeranje ili transformaciju društvenih organizacija na prostornoj skali koja povezuje udaljene zajednice i proširuje doseg uticaja moći preko regija i kontinenata.” (J. Baylis, S. Smith, The Globalization of World Politics, 2005.)

Globalizacija i istorija

Mnogi teoretičari globalizacije slažu se da je drevna globalizacija bila nepotpuna i da se suštinski radilo pre svega o neuspešnim pretečama moderne globalizacije. Evropska civilizacija recimo, prema takvom tumačenju nije u razdoblju Srednjeg veka prošla samo i isključivo kroz doba stagnacije i mraka, već je Mediteranska civilizacija prosto kroz seobe, razvitak tehnike i promene u klimi postala kontinentalna. Iako vezana za političke i religijske težnje drevnih država, arhajska globalizacija je imala i jasno izraženu privrednu i tehnološku stranu. Ne izražen kroz akcije na berzama u Njujorku ili Tokiju ovaj aspekt je ipak svakako ostao u izvesnoj meri zanemaren. Usvajanje tehnologije izrade bronzanog, a zatim i gvozdenog oružja uslovio je smene civilizacije u Mesopotamiji i Antičkoj Grčkoj, kada su Semiti srušili Asir, a Dorani potisli Ahajce. Zamena pluga ralom u zemljama vizantijskog kruga i izum konjskog ama do koga je u Evropi došlo tokom 12. veka, predstavljali su deo privredne globalizacije koja je uglavnom imala političke konsekvence. Putevi ćilibara, soli ili svile predstavljali su stalne tokove koji su prevazilazili države i carstva. Začini kao nova potreba Zapadne Evrope oporavljene posle Velike kuge, Stogodišnjeg rata, Rekonkviste, te provale Osmanlija, sve od reda tekovina ‘zlosrećnog četrnaestog veka’, podstakli su nov talas globalizacije kojoj su uslove obezbedili izum astrolaba i konstruisanje karavela, a put utrli Dijaz, Degama i Kolumbo. Ipak, princip potčinjavanja sveta i njegovi motivi ostali su nepromenjeni o čemu svedoče sporazumi između Španije i Portugalije koji su za ishod trebali da imaju geometrijsku podelu političkih svera na zemljinoj lopti.
Sukob sila u Prvom i Drugom svetskom ratu doveo je do trijumfa vanevrospkih sila i bipolarne ravnoteže u razdoblju posle 1945 godine. Ipak, iako su američki teoretičari smatrali kako Svet od pedesetih godina 20. veka počiva na pet velikih političkih i privrednih sila, ovaj je tek u postkolonijalnom periodu prošao kroz značajnu promenu koja se može poistovetiti sa pojavom moderne globalizacije.12 U političkom smislu post-kolonijalna globalizacija značila je jedan opšti talas regionalizacije koju je moguće najbolje sagledati ako se u obzir uzme masovno osnivanje novih država na afričkom kontinentu i bliskom istoku tokom pedesetih i šezdesetih godina, ali i novi uspon nacionalizma koji je doveo do osnivanja dvadesetak novih država na Evroazijskom kopnu tokom 1990-ih. Fenomen političkog usitnjavanja bio je međutim uporedan sa stvaranjem nadnacionalnih privrednih i vojnih saveza koji su sa različitim političkim pretenzijama, uspehom i dugotrajnošću, među kojima je svakako najuspešnija današnja Evropska unija. Takav razvoj, iako naizgled neočekivan u suštini je posledica velikog naučnog i privrednog razvoja koji je držanje velikih vojski i održavanje imperijalnih administracija učinio u izvesnoj meri isuvišnim, ali svakako prevelikim opterećenjem.
Takvom trendu doprinele su i saobraćajna i informatička revolucija koje su omogućile uspostavljanje demokratija sa građanstvom od više stotina miliona pripadnika. Naposletku, stabilnost mu je pružila i uspostava svetskog tržišta roba i kapitala.


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
07:03 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Globalizacija u turizmu derrick 0 2,313 11-10-2013 03:25 PM
zadnja poruka: derrick
  SEMINARSKI MATURSKI DIPLOMSKI DOWNLOAD Ekonomija derrick 0 1,706 16-05-2013 11:16 AM
zadnja poruka: derrick
  Gotovi seminarski radovi EKONOMIJA Maja 0 3,410 11-03-2012 07:32 PM
zadnja poruka: Maja
  Medjunarodni olimpijski komitet Dzemala 0 1,737 22-06-2010 04:16 PM
zadnja poruka: Dzemala
  Pravo konkurencije - ekonomija Vesnica 0 1,657 12-05-2010 09:21 PM
zadnja poruka: Vesnica

Skoči na forum: