GLOBALIZACIJA I MEDJUNARODNO POSLOVANJE

UVOD


Burne promene u okruženju uslovljavaju revolucionarne promene kao što su promene organizacija.Danas organizacije deluju u okruženju koje traži drugacije pristupe,drugačije načine razmišljanja I drugačije strukture.Novi načini mišljenja treba da redizajniraju sisteme kako bi ljude stavili na prvo mesto.Savremene organizacije se okreću ka ljudskim resursima.Politika I praksa menadžmenta ljudskih resursa je uslovljena postojećim kulturnim,ideološkim I institucionalnim faktorima u različitim nacionalnim sistemima.Danas postoje tekući trendovi prema fleksibilnosti u radu,radnom mestu I sistemu povlastica u svim zemljama.Savremeni menadžment se suočava sa izazovima koje postavlja kompleksna era u kojoj živimo.
Svet(globalna zajednica) nalazi se u burnim,temeljnim,viseznacnim promenama koje podstiču velike izazove I iskušenja.Promene u okruženju zahtevale su I odgovarajuca prilagodjavanja I promene I u privrednim organizacijama.Zaokret se desio sredinom 80-ih kada su mnoge organizacije u SAD-u I Zapadnoj Evropi nastojale da se prilagode I reorganizuju pred naletom japanske konkurencije.Naime,pokazalo se da konkurentnost japanskih organizacija potiče iz njihove unutrašnje snage izgradjene na ljudskim resursima.
Preobražaj je vidljiv u svim elementima organizacije,njenim ciljevima,resursima,informativnim sistemima…



PROCES GLOBALIZACIJE

Globalization, mondialisation, globalisierung reč koja je došla gotovo ni od kuda, danas kruži svuda, obeležavajući najmoćniju silu koja oblikuje život savremenog sveta. Globalni poredak jos juče je delovao tako daleko i tudje, kao da se zbiva u nekom drugom svetu, kao da se dešava nekim drugim ljudima. Vec danas nam ovaj pojam izgleda kao sila koja pokreće nevidljive konce našeg svakodnevnog zivota.Sociologija još uvek živi u znaku velikog paradoksa; društvo čiji smo savremenici sve više je svetsko. Kolevku klasične sociologije predstavljaju zapadna civilizacija moderno industrijsko društvo nacionalna država. Sva tri temelja čine danas samo jednu stranu novog sveta koji odlikuje sudar civilizacija postindustrijsko društvo - uspon najsložnijih nacija.Ljude danas ne povezuje više samo teritorijalna pripadnost i srodničke veze. Danas živimo u gotovo dva isprepletana sveta: lokalnom i globalnom.
“Svi govore kako je svet postao globalno selo, ali šta to zaista znači?”
Dok jedni u globalizaciji vide otelotvorenje gvozdene istorijske nužnosti, za druge je ona samo jedan veliki mit. Stepen međusobne povezanosti zemalja ispod je nivoa koji je osvojen pre Prvog svetskog rata.Globalizacija je za jedne objektivan i spontan planetarni proces, za druge ona je isključivo projekat dominacije Zapada, amerikanizacije sveta. Dok za jednu struju ona označava konvergenciju i integraciju sveta, stvaranje globalne ekonomije i kosmopolitske kulture, za druge ona neizbežno izaziva fragmentaciju, sve dublji socijalni jaz zmedju svetova i sukob civilizacija. Globalizacija neizbežno donosi smrt nacionalne države i kulture; drugi će pak isticati da ona donosi proliferaciju i povećanu važnost nacionalnih država, revitalizaciju nacionalnih identiteta i kultura. Ako dobitnici u globalizaciji nalaze isključivo civilizacijski napredak nove blagodeti za čovečanstvo, za gubitnike ona je samo destruktivna sila i novo prokletstvo. Dok za jedne prvi počeci globalizacije datiraju od drevnih univerzalnih imperija i religija, za druge globalni svet star je samo deset godina. Rodjen je tek sa padom Berlinskog zida.

U ekonomskom smislu globalizacija vodi stvaranju jedinstvenog svetskog tržišta povezivanjem i objedinjavanjem savremenih društava i njihovih ekonomija.Samim tim, ona je značajno uticala i na savremeni menadžment.One organizacije koje su svoj uspeh i profitabilnost orijentisale samo ka nacionalnom ili lokalnom tržištu, ne mogu opstati niti biti uspešne, pa se zato sve poslovne aktivnosti vezuju za svetsko tržište.
Savremeni menadžment pod globalizacijom podrazumeva svetsko tržište i konkurenciju koja se na njemu javlja. Pored faktora konkurentnosti koji obuhvataju troškove i usluge, cene, marketing i istraživanje, konkurencija na svetskom tržištu. obuhvata i međunarodne faktore poput lokacije, prirodnog okruženja, efikasnosti korišćenja nauke i tehnologije u proizvodnji. Proces globalizacije kao proces objedinjavanja čovečanstva u jedinstveno svetsko društvo, uticalo je na međusobno povezuvanje tri faktora koji odlikuju savremeni marketing.
Prvi faktor - blizina - doprinosi bližoj saradnji menadžera, sa većim brojem potrošača, dobavljača i konkurenata nego ranije. Javlja se i mogućnost bržeg transporta iz jednog na drugi kraj sveta, čemu doprinosi i razvoj telekomunikacionog sistema.
Drugi faktor - lokacija - odnosi se na integraciju različitih organizacionih operacija.Velike kompanije dizajniraju svoje proizvode u razvijenim zemljama, proizvode ih u nerazvijenim, a prodaju ih po celom svetu.
Treći faktor - otvorenost prema međunarodnom i globalnom menadžmentu - prestaje se sa praksom uske orijentisanosti poslovanja u okviru nacionalnih granica i prelazi se na poslovanje u okviru jedinstvenog tržišta.
Globalizacija kao svetski proces uticala je na povećanje značaja i obima međunarodne konkurencije.To dovodi do poremećaja na domaćem tržištu, jer dolazak svetske konkurencije remeti odnose na domaćem tržištu i ugrožava domaće proizvođače.Međutim, globalizacija je omogućila i domaćim proizvođačima da se oprobaju na svetskom tržištu, da ostvare uspeh u poslovanju i velike profite.
Proces globalizacije ima značajnog uticaja na razvoj savremenog menadžmenta, ali je razvoj međunarodnog menadžmenta otpočeo znatno ranije i vezan je za pojavu
međunarodnih preduzeća u vidu multinacionalnih i transnacionalnih kompanija sredinom XIX i pocetkom XX veka. Danas multinacionalne kompanije sve više zamenjuju globalna preduzeća koja imaju nacionalni karakter. Nacionalne granice polako nestaju u svetu biznisa, a nastupa globalni menadžment.
Savremeni međunarodni menadžment doživljava značajne promene u sferi upravljanja organizacijom u okviru jedne zemlje. Promene se uglavnom odnose na jačanje konkurencije. Sve ovo se ispoljava u svim fazama menadžment procesa.
Planiranje je složenije jer se obuhvata više nivoa, a postoje i različiti pristupi u donošenju odluka sto povećava rizik i neizvesnost u odlučivanju.
Organizovanje je takodje složenije jer se mora definisati mnogo veći broj poslovnih aktivnosti i stvoriti specifična organizaciona struktura.
Uloga lidera je takođe složenija: vodi se više računa o zaposlenima i njihovoj motivaciji. U okviru globalnog menadžmenta lider raspolaže kompleksnim znanjima o nacionalnim kulturama i ekonomskim činiocima (troškovi radne snage, sirovine, mogućnost kreditiranja, stopa inflacije, carine, komunikacije).
Kao i sve ostale pojave, menadžment u uslovima globalizacije ima svoje prednosti, ali i nedostatke. Prednosti se odnose na veću profitabilnost organizacije, na širenje i osvajanje novih tržišta, novih potrošača, na stabilnost poslovanja. Ali ove prednosti mogu imati i suprotan efekat ukoliko se ne poštuju i ne priznaju kulturne specifičnosti, lokalni običaji, ukoliko se ne poznaje zakonska regulativa i politički odnosi.
Globalizacija kao društveni proces ima izuzetan značaj za razvoj menadžmenta kao savremenog oblika upravljanja, ali može imati i negativnu stranu koja se odnosi na težnju za svetskom dominacijom pojedinih velikih i moćnih zemalja i organizacija. Dolazi do negiranja nacionalnih kulturnih vrednosti, uništavanja ekonomskih i finansijskih tokova u pojedinim zemljama.To za posledicu ima povećanje jaza izmedju bogatih i siromašnih,između “centra” i “periferije”.




SADRŽAJ

Uvod……………………………………………………….. 1

Proces globalizacije……………………………………….... 2

Ključni trendovi menadžmenta ljudskih resursa.…………... 5

Značaj ljudskih resursa u savremenoj organizaciji.…………. 6

Konkurentnost I prednost…………………………………….6

Ljudski resursi-fokus menadžmenta ljudskih resursa………..11

Zaključak…………………………………………………... ..13

Literatura……………………………………………………..14