Gligorije Vozarović

Кроз цео средњи век па све до почетка 19. века било је много знаних и незнаних монаха књиговезаца међу којима је било и црквених великодостојника, што нам сведоче бројни сачувани повези, као и остављени записи повезивача.
На самом почетку 18. века ударени су темељи Патријаршијској библиотеци. Две збирке књига, једна српске митрополије у Сремским Карловцима, друга митрополија у Београду, спојене су у једну библиотеку уједињењем двеју митрополија 1726. године. О тој библиотеци сведоче потписи из 1726. године.

Због аустро-угарског рата Патријаршијска библиотека је почетком 1737. године пренета из Београда у Сремске Карловце. Ратови су изазвали често сељење Патријаршијске библиотеке: 1790. у Сентандреју, 1848-1849. (за време мајске револуције) у Београд а 1941. године у Загреб (усташе су је заплениле). После 1946. године сачуване књиге враћене су у Београд. Фондови патријаршијске библиотеке данас обухватају преко 120.000 књига из раздобља 14-18. века, рукописе Јована Рајића, инкунабуле, старе карте и библиотеке Захарија Орфелина, Стефана Стратимировића, Илариона Руварца, Богословског училишта, Стефана Иликића и Стефана Ђурђевића. Иако у доба Првог српског устанка није било услова за подизање просветних установа, ипак су тада учињени почетни кораци. Осим основних школа, формирана је Велика школа којој је Доситеј 1898. године поклонио своју библиотеку. То је прва школска библиотека у Србији.

УВОД 3
1. Глигорије Возаровић 4
1.1 Порекло и учење заната 4
1.2 Долазак у Београд и почетак рада 6
1.3 Отварање штампарије 8
1.4 Оснивање Народне библиотеке Србије 10
1.5 Издавач књига и библиограф 12
1.6 Продаја књига 13
1.7 Родољубац 14
1.8 Пријем српског држављанства 16
1.9 Смрт 18
ЗАКЉУЧАК 19
ЛИТЕРАТУРА 20