Geopolitički aspekt i kriza na kosovu

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadžment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetništvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Geopolitika je relativno mlada naučna disciplina. Ona proučava ulogu i značaj geografskih činilaca u političkim pojavama i procesima i, na svojevrstan način, sjedinjuje geografiju i politiku. Geopolitika je koncept dvadesetog veka. Etimološka analiza pojma ‘’geopolitika’’ vodi do dve starogrčke reči: Γαîα, točnije γή, što znači zemlja (kao stvar, ali prvenstveno kao planet Zemlja; latinski sinonim je terra), te otuda prefiks ge-; te pridev πολιτικός (izvedenica od πολιτής - građanski), koji se ovde shvata kao iz njega izvedenu imenicu koju je koristio Aristotel - τα πολιτικά1 – što znači, u tačnom prevodu starogrčkog značenja, ‘’pitanja polisa’’ ili ‘’poslovi polisa’’.
Usprkos tome što postoji preko 100 godina i tome što je preživela brojne uspone i padove tokom svog postojanja, još ni danas ne postoji konsenzus oko toga što je ustvari geopolitika i čemu služi, ili bi trebala služiti. Malo je pojmova na svetu koji izazivaju toliko oprečnih zaključaka i različitih reakcija kao što to izaziva geopolitika. Sporovi se vode i oko toga da li geopolitiku uopšte možemo uvrstiti u neko naučno polje, da li joj možemo priznati naučni karakter, ili ju možemo označiti kao jednostranu i etnocentričnu doktrinu koja služi ostvarivanju različitih ciljeva i posebnih interesa.
Geopolitika je nastala na samom kraju 19. veka, i jedna je od retkih naučnih disciplina kojoj točno znamo godinu kad je nastala. Termin geopolitika prvi put je upotrebio (1899) Rudolf Kjelen, švedski politikolog, ali je u široku upotrebu ušao tek 1930. godine, kada ga je promovisala grupa nemačkih geografa okupljenih oko penzionisanog generala Karla Haushofera. Brojni naučnici na Zapadu i na Istoku zainteresovali su se za geopolitiku kao nauku o vođenju države, kao metod razmišljanja koji polazi od pretpostavljenog značaja geografskog faktora za upravljanje međunarodnim odnosima. Geopolitika, kao disciplina koja izučava odnose između političke moći i geografskog pros¬tora, sve je značajnija sfera društveno-političkih promena u svetu nastalih kao posledica odnosa svetskih sila. Geopolitika je u 21. veki ušla još uvek puna kontroverzi, nepoznanica i različitih pogleda koje u sebi nosi. Kakav će biti njen razvoj u 21. stoljeću? Da li će ponovno postati oruđe za proizvodnju doktrina u službi državnih interesa, ili će nastaviti svoj razvoj kao naučna disciplina? Savremena geopolitika nudi nam i nove perspektive za sagledavanje odnosa geografije i politike ...

S A D R Ž A J

UVOD 3
1 Geopolitički aspekt i kriza na Kosovu 4
1.1 Kriza na Kosovu 4
1.2 Geopolitičke implikacije potencijalnih rešenja Kosovske krize 9
ZAKLJUČAK 14
LITERATURA 15