Gametogeneza

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz biologije i ekologije.

Gametogeneza je prva faza ontogenetskog razvića u toku koje od prvobitnih (primordijalnih) germinativnih ćelija sa diploidnim brojem hromozoma nastaju haploidni gameti (polne ćelije). Primordijalne germinativne (klicine) ćelije se umnožavaju mitotičkim deobama i u muškom polu nazivaju se spermatogonije, a u ženskom oogonije (ovogonije). Od sprematogonija i oogonija mejozom nastaju spermatozoidi, u muškom i jajne ćelije u ženskom polu. Polne ćelije ili gameti nazivaju se još i klicine ili germinativne ćelije. Obrazovanje dve vrste, po obliku i funkcijama različitih, polnih ćelija je prilagođenost na polno razmnožavanje pri kome dolazi do kombinovanja naslednog materijala roditelja. Prednost polnog razmnožavanja je što se njime dobija potomstvo s novim kombinacijama gena pa prema tome i osobina. Time se postiže velika raznovrsnost potomstva koja omogućava bolju prilagođenost promenama uslova spoljašnje sredine i evoluciju živog sveta.

Prilagođenost na polno razmnožavanje dovela je do podele svih ćelija u organizmu na dve kategorije :
•telesne (somatske) ćelije i
•polne ćelije (gameti).

Telesne ćelije izgrađuju sva tkiva i organe, a polne se nalaze u tkivu polnih žlezda (gonada). Dok se telesne ćelije razmnožavaju mitozom, polne ćelije sazrevaju mejozom.

Gametogeneza se može podeliti na dve faze:
•mitotička faza ili premejotička faza u kojoj dolazi do umnožavanja i rasta primordijalnih klicinih ćelija.
•mejotička faza u koja kada je reč o formiranju ženskih gameta, može biti veoma razvučena.

Gametogenezu je moguće podeliti i na tri faze:
•umnožavanje (proliferacija) u kojoj se primordijalne klicine ćelije mitotički dele i tako se njihov broj uvećava;
•rast
•sazrevanje kroz proces mejoze

Postoje dva tipa gametogeneze:
•spermatogeneza
•oogeneza

U sledećem tekstu će biti detaljno objašnjeni sve faze u okviru gametogeneze kao i tipovi gametogeneze.

RADNI DEO

Podela na fazu mitoze i mejoze

Faza mitoze

Mitozom se dele somatske ćelije sa diploidnim brojem hromozoma, pri čemu se količina DNK pravilno rasporedi novonastalim ćelijama. Kćerke ćelije dobijaju međusobno jednak broj hromozoma (obe su diploidne) i količinu DNK, a istovremeno imaju i jednak broj hromozoma kao majka-ćelija (2n) od koje su nastale.

Mitoza se deli na 4 faze:
•profazu,
•metafazu,
•anafazu i
•telofazu (poređane su po redosledu dešavanja).

Među njima profaza traje najduže, a metafaza najkraće. Na samom početku mitoze hromozomi se uočavaju kao dugački konci, po čemu je i sama deoba dobila ime (grč. mitos = konac).

Profaza

Profaza, prva faza mitoze, odlikuje se sledećim dešavanjima:
•hromozomi su prvo končasti, a zatim se kondezuju tako da se mogu lepo uočiti njihovi delovi: sestrinske hromatide spojene centromerom;
•parovi centriola su raspoređeni na polovima ćelije: na svakom polu je po jedan par centriola
•na polovima ćelije, oko parova centriola, mikrotubule se zračno raspoređuju gradeći strukture nazvane asteri