Funkcije Evropskog parlamenta

Evropski parlament jedna je od ključnih institucija Evropske unije koji, kao "izraz naroda Evrope" predstavlja interese građana petnaest evropskih država, preko 626 poslanika izabranih na neposrednim izborima. Iako zamišljen kao nosilac "demokratskog legitimiteta" u institucionalnom sistemu tadašnjih Evropskih zajednica, Parlament je od samog osnivanja Evropskih zajednica bio lišen bilo kakvog uticaja na politiku i usvajanje važnih akata Zajednice.

Tek početkom sedamdesetih godina, njegov položaj kao konsultativne skupštine se menja, kada dobija značajna ovlašćenja u kreiranju budžetske politike. Time je otpočeo proces pokušaja da se postepeno, politikom "malih koraka", poveća značaj Parlamenta u procesu odlučivanja i politici Evropskih zajednica. Već 1979. godine održani su prvi direktni izbori za članove Parlamenta, ali je tek ugovorom iz Mastrihta, sa uvođenjem procedure saodlučivanja u procesu donošenja komunitarnih akata, Parlamentu omogućeno da na "ravnoj nozi" sa Savetom učestvuje u usvajanju zakonodavnih akata, i da na taj način vrši politički nadzor nad radom Saveta, kao i da nametne svoju političku volju. Na taj način, Parlament je iz savetodavne skupštine prerastao u organ koji sve više podseća, po svojim ovlašćenjima, na nacionalne parlamente država članica.

1 UVOD 3
2 Nastanak i način rada Evropskog parlamenta 4
3 Funkcije i nadležnosti Parlamenta 7
3.1 Formiranje Komisije 7
3.2 Zakonodavstvo 8
3.3 Budžetske nadležnosti 11
3.4 Nadzor 13
4 ZAKLJUČAK 14
LITERATURA 16