Frustracije i konflikti

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Autor Poruka
nedica Nije na vezi
Junior Member
**

Poruka: 2
Pridružen: Aug 2009
Poruka: #1
Frustracije i konflikti
За познавање личности и разумевање њеног понашања важно је знати како се појединац понаша кад се задовољењу његових мотива испрече различите сметње из којих обично произилазе фрустрације и конфликти.











ПОТРЕБЕ И ЗАДОВОЉЕЊЕ ПОТРЕБА


У свим друштвима и у свим фазама свога развоја човек је суочен са ситуацијама у којима његове потребе не могу бити задовољене. Немогуће је, током дужег временског периода, избећи стицај околности које доводе до тога да потребе буду осујећене (фрустриране) или у сукобу (конфликту).
У развоју личности, од раног детињства до зрелог доба, формирају се одређени обрасци реаговања који омогућују превазилажење бројних тешкоћа које искрсавају током живота. Међутим, не успевају сви подједнако успешно да се одупру проблемима.
Неке људе и мањи неуспех у задовољавању мотива обесхрабрује, док друге и већи број неуспеха не обесхрабрује, и они покушавају да појачаним напором или новим начинима задовољења мотива остваре постављене циљеве.
Мање сметње, које се стално супротстављају задовољењу мотива, релативно се лако савлађују, али кад наиђу теже препреке, долази до фрустрације.


















ИЗВОРИ ФРУСТРАЦИЈА


Када се одређеним хтењима испречи нека спољашња препрека или неспособност говори се о фрустрацијама.

До фрустрације може доћи из више разлога:

1. Објективне (физикалне) препреке, нпр. Детету се једе чоколада, али не може да отвори орман у коме се она налази. Или: Спремили смо се да пођемо на излет, али изненада је почела киша.

2. Препреке (баријере) социјалне природе, настају када људи или друштвена схватања и норме представљају препреку остварењу наших мотива. Нпр. Родитељи забрањују ћерки да се уда за младића друге националности.

3. Баријере унутар саме личности, настају услед неспособности, недовољне вештине или храбрости да се постигне оно што је постављено за циљ.

4. Сукоби различитих мотива – конфликти јесу извори најјачих фрустрација и фрустрација са најизразитијим последицама за човекову личност.














ВРСТЕ КОНФЛИКАТА


Конфликт настаје супротстављањем два мотива, као и онда када је нека жеља неспојива са моралним принципима и савешћу. Али “иза” моралних принципа, у ствари, стоје сложене мотивационе снаге.

Познати психолог К. Левин (Lewin) описао је три основна типа конфликата:

1. Конфликт двоструког привлачења постоји када треба да се определимо између два циља, а оба нас привлаче, нпр. Младићу се допадају две девојке, али мора да одабере једну. Постао је неодлучан. Овај процес одлучивања може дуго трајати и може бити веома мучан. Овакав конфликт обично се лако решава. У једном моменту један од циљева учини се привлачнијим и субјекат се решава за тај циљ. Међутим, често се дешава да после извршеног избора напуштени објекат изгледа привлачнији, па се јавља жаљење што се за њега није одлучило.
Само у теорији постоји случај као у басни о Буридановом магарцу, који је угинуо од глади, јер није могао да се определи са ког ће стога јести сено, јер су оба била подједнако привлачна.
Пример за ову врсту конфликта је и куповина аутомобила, нарочито ако се нема довољно новца. Или: одабир између два подједнако привлачна и добро плаћена посла.
По правилу ова врста конфликта релативно је безазлена и лако се савлађује.

2. Конфликт двоструког одбијања настаје када морамо учинити једну од две непријатне ствари. Обе нас одбијају и обе не желимо. Налазимо се између два зла од којих треба изабрати мање. Нпр. Студент мора да учи, а не учи му се, а ако не буде учио, може пасти на испиту. С обзиром да се субјекат мора определити за једну ситуацију, често се дешава да се изабере удаљенија ситуација, она чије ће негативне последице касније доћи до изражаја. Студент, на пример, пошто испит не предстоји непосредно, решава да не учи и на тај начин избегава тренутну непријатност.
Често, међутим, није могуће одлагати последице ни једног ни другог решења. У таквом случају понекад се тражи излаз у бежању из ситуације у којој се субјекат налази, нпр. “бежање у болест”, која ће га учинити неспособним, неодговорним, неурачунљивим. Тако се могу јавити различити психосоматски и неуротски симптоми; човек заиста постаје неспособан да даље остане у непријатној ситуацији. Обично је извор тих психичких проблема у страху.
Анализа психијатријских случајева у рату и анализа понашања становништва у природним катастрофама (земљотреси, поплаве, пожари и сл.) даје бројне примере за овај тип конфликта. И у свакодневном животу многе главобоље и такозване телесне индиспозиције (мрзовоље, болешљивости) имају извор у сличним конфликтним ситуацијама.

3. Конфликт привлачења и одбијања – амбивалентност, настаје када према једном истом објекту или према једној истој особи постоји истовремено и привлачност и одбојност, тј. супротна (амбивалентна) осећања. Нпр. Девојка воли слаткише, али се боји да их једе, да се не угоји.
У овој врсти конфликтних ситуација карактеристично је неодлучно понашање. Када мотиви нису јаки, ситуација нема тешких последица. Међутим, уколико је веома јака тежња да се нешто учини и веома јак страх и жеља да се то не учини, ситуација има теже последице, нпр. Ситуација у којој човек наилази на неспоразуме на радном месту, са кога жели да оде, али у које је, са друге стране, уложио огроман део себе и за које се толико везао да му је тешко или немогуће да га напусти.
Конфликти ове врсте могу временом да доведу до веома тешких последица, озбиљних психосоматских поремећаја и психонеуротичних обољења.









РЕАКЦИЈЕ НА ФРУСТРАЦИЈЕ И КОНФЛИКТЕ


Фрустрације могу да изазову две врсте реаговања:

1. Реалистичка реаговања – реаговања у складу са датом ситуацијом и водећи рачуна о њој.
2. Мање реалистичка реаговања – неадекватна реаговања у датој ситуацији.

1. Код реалистичког реаговања на фрустрацију онај ко је наишао на препреку у остварењу свога циља, поново покушава да постигне тај циљ неким погоднијим начином или повећава напор да би постигао тај циљ.
Реалистичким сматрамо и реаговање када се неки тешко остварљив циљ замењује лакше остварљивим циљем, којим се ипак може задовољити мотив, нпр. Неко не може да се истакне успехом у учењу, али може да се истакне у спорту. И један и други циљ могу да задовоље жељу за истицањем.
Понекад се мотив може задовољити и индиректним путем, нпр. Жена која жели да има децу, а из неких разлога не може да их има, одлучује се да постане васпитачица. На тај начин она свој матерински мотив задовољава индиректно. У таквим случајевима, ако заиста задовољимо мотив, ослобађамо се фрустрације.
У свакодневном животу људи се стално морају прилагођавати, неке циљеве морају замењивати другима или, уколико ипак желе остварити постављени циљ, морају уложити већи напор.

2. Код нереалистичког реаговања на фрустрацију онај ко је наишао на препреку коју никако не може пребродити и остварити свој циљ, а не може се помирити са неуспехом, скрива тај неуспех и пред самим собом, користећи различите несвесне механизме и фалсификујући стварну ситуацију. Такве негативне реакције на фрустрацију имају и негативне последице.

ПОСЛЕДИЦЕ ФРУСТРАЦИЈА И КОНФЛИКАТА


Фрустрације не морају да имају само негативне последице. Уколико нису нарочито јаке и дуготрајне, фрустрације могу имати и позитиван ефекат на развој личности.
Често препреке у остварењу постављених циљева користе развоју личности, јер захтевају од човека да детаљније сагледа свој циљ и могућности његовог извршења, да уложи већи напор и користи све своје способности. Због тога су фрустрације веома често услов за развијање различитих човекових особина и његове целокупне личности.
Међутим, поред позитивних, често се јављају и негативне последице фрустрације. Најтрајније и најтеже су последице фрустрације када смо присиљени да се одрекнемо задовољења снажних мотива или кад супституцијом циља и индиректним задовољењем, мотив остане незадовољен и једнако снажан. Одрицање од постављених циљева делује на веома важан људски мотив – мотив за самопоштовањем и самопотврђивањем. Последице су негативне и веома тешке када се фрустрација често јавља и фрустрациона ситуација понавља.
Дуготрајна и упорна фрустрација доводи до анксиозности и агресивности.
- Анксиозност је страх који нема извор у спољашњој ситуацији. То је стање стрепње да ће се десити нешто што ће за нас бити тешко и опасно.
- Агресивност се састоји у тежњи да се изрази незадовољство и непријатељство, због осујећеног мотива, на некој другој особи. Узрок агресивног понашања не мора увек бити фрустрација, то може бити и одбрана од туђег напада, садистичко задовољство, жеља да се отме нешто од другог.
Агресивност и анксиозност су међусобно повезани и међусобно се појачавају.
Фрустрација може изазвати и ригидно понашање. То је понашање када човек, после неуспелог решавања постављеног задатка, поново покушава да га реши на исти, неефикасан начин. Он не тражи нови начин решавања тог проблема, већ изнова понавља стари, што отежава решење постављеног задатка и остварење циља.
Последице фрустрације које су најтеже су неурозе или психонеурозе. Неурозе су блажи психички поремећаји, које карактерише осећање анксиозности и отежани контакт с околином. Међутим, особе које пате од неуроза (неуротичари) обично обављају своје редовне послове. Постоји више неуротичких реакција: анксиозне фобичке реакције – неоснован и изразит страх од различитих ситуација и објеката; неурастеничке реакције – трајно осећање умора и исцрпљености; опсесивно–компулсивне реакције – понављање одређених бесмислених радњи и различите врсте фиксних идеја; и конверзионе реакције – органске сметње и органска обољења која немају органске, већ психичке узроке.
Још једна негативна последица фрустрације јесу психосоматски поремећаји. То су органска обољења која имају првенствено психички, а не органски узрок. Углавном настају услед интензивних и хроничних анксиозних стања. Психосоматски поремећаји могу бити поремећаји кардиоваскуларног система (неуроза срца, повишен крвни притисак, артериосклероза), поремећаји органа за варење (чир на желуцу), органа за дисање (асматична обољења) итд. Због тога што се таква обољења најчешће јављају код људи на одговорним местима, обично се називају менаџерска болест.




















МЕХАНИЗМИ ОДБРАНЕ


Као што човек, да би задовољио своје мотиве, поступа на различите начине да би дошао до циља и задржава оне који му у томе одговарају, исто тако различитим начинима реаговања покушава да се ослободи непријатног психичког стања изазваног фрустрацијом и задржава оне начине реаговања који су му користили у томе. Дете које плачем успева да добије оно што су му родитељи бранили, тако се понаша и касније, кад не успе одмах да оствари неки циљ.
Важно је истаћи да човек одбрамбене механизме не користи свесно и намерно, већ несвесно, аутоматски. Када човек свесно наводи нетачне разлоге свог неуспеха, а и сам зна да су они нетачни, тада се не ради о одбрамбеном механизму, већ о обмани других.
Одбрамбени механизми могу бити корисни, али и штетни. Ако се повремено користе, они помажу да се одржи самопоштовање, да се човек ослободи анксиозности, да покуша да уложи нове напоре да би остварио жељени циљ. Међутим, механизми одбране могу постати начини реаговања којима човек прибегава чим се нађе у тешкој ситуацији и начини понашања у свакој сличној ситуацији, када дође до фрустрације. У таквом случају човек користи механизме одбране, уместо да предузима акције које одговарају ситуацији у којој се налази и више није у стању да успешно решава задатке и да се успешно сналази и прилагођава. Тада механизми одбране отежавају обављање редовних послова и нормалне односе са другим људима и постају један од симптома неуроза.
Коришћење одбрамбених механизама зависи, пре свега, од ситуација у којима се човек налази и од особина личности.
Способност човека да у ситуацијама кад наиђе на препреке тражи нове и корисније начине решавања задатака и да улаже повећане напоре од предходно уложених, а да не прибегава одбрамбеним механизмима и другим неадекватним реакцијама, у психолошкој литератури назива се фрустрационом толеранцијом.
Постоји велики број одбрамбених механизама, као што су: компензација, сублимација, рационализација, идентификација, пројекција, маштање, репресија и регресија. Познавање ових механизама одбране доприноси разумевању и објашњавању поступака појединца и разумевању личности у целини.

КОМПЕНЗАЦИЈА

Компензација се састоји у замени циљева које је тешко остварити, лакше остварљивим циљевима.
То је користан и чест механизам одбране. Нпр. Девојка која не може да се истакне лепотом, може да се истакне својим образовањем или лепим понашањем и одевањем.
Треба нагласити да компензација представља одбрамбени механизам само онда када човек није свестан да је нови циљ, коме тежи и кога остварује, замена за циљ који није у стању да оствари.



СУБЛИМАЦИЈА

Сублимација је један од најпозитивнијих и најздравијих механизама одбране. Овај механизам се састоји у томе да личност мотиве, које не може да задовољи циљевима којима првобитно тежи, задовољава остварљивим циљевима који су друштвено цењени. Нпр. Жена која не може да задовољи свој матерински мотив, посвећује се раду са децом.



РАЦИОНАЛИЗАЦИЈА

Рационализација је механизам одбране помоћу кога човек, да би оправдао своје понашање, уместо правих разлога понашања (које би друштво осудило), износи лажне разлоге. При томе, он никога не обмањује, већ стварно верује у њих.
Постоје две врсте рационализације: кисело грожђе и слатки лимун.
Лисица из басне не може да дође до грожђа, па каже да је оно кисело. Тако и људи који не могу да постигну одређени циљ говоре да он није био вредан труда или да им до њега није било ни стало. Нпр. Особа која је често одбијана на конкурсима за посао, почиње да верује да се на конкурсу пролази само преко везе, а не на основу способности и квалификација.
О типу рационализације слатки лимун говоримо када није постигнут важнији и крупнији циљ, већ неки сасвим безначајан резултат, али се вредност тог постигнутог резултата, иако је готово безначајна, увећава и приказује као велики успех. Нпр. Мајка хвали своју децу како су најбољи ученици, а они су у ствари просечни.



ИДЕНТИФИКАЦИЈА

О идентификацији говоримо када за мотиве које нисмо могли сами да остваримо тражимо и налазимо задовољење у успесима других.
Можемо се идентификовати (поистоветити) са неком другом особом, групом (са својом нацијом, становницима свога краја), као и са институцијама (са клубом за који навијамо, установом у којој радимо).
Често се деца идентификују са родитељима, међутим и неуспешни родитељи се често идентификују са својом децом, па неиживљене сопствене амбиције покушавају да надокнаде њиховим успехом, наговарајући децу да бирају она занимања која су они некада желели.
Идентификација може имати позитиван утицај у ослобађању фрустрације, међутим може бити негативна ако се њоме редовно користимо, уместо да уложимо лични напор у остваривању одређених циљева.



ПРОЈЕКЦИЈА

О механизму пројекције говоримо када се другима приписује постојање мотива који сами не можемо задовољити, јер је противан моралним принципима или васпитању које смо усвојили.
Када неку властиту негативну особину приписујемо другима код којих та особина не постоји или постоји у много мањој мери, такође говоримо о механизму пројекције. Нпр. Неко ко је себичан говори о другима да су себични.
У случају сексуалних конфликата овај механизам је веома чест. Оговарање, сумњичавост, неповерљивост имају извор у механизму пројекције.
МАШТАЊЕ

Када своје жеље и мотиве задовољавамо, не реалном активношћу, већ замишљањем циљева као да су остварени, говоримо о маштању као механизму одбране од фрустрације.
Скоро сви људи маштају о успесима, слави, великој љубави. Често се замишља сопствени успех, коме се сви диве или несреће које се дешавају онима које мрзимо.
Овај механизам је врло чест и обично нема штетне последице, али када постане учестали начин реаговања доводи до губитка контакта са реалношћу, јер се сањарење користи уместо улагања сопствених напора у остварење мотива.



РЕПРЕСИЈА

Када мотиве који су у супротности са друштвеним нормама потискујемо из свести, говоримо о репресији. Ми их потискујемо јер они код нас изазивају узнемиреност и осећање кривице.
Често, заборављање да се дође на неки уговорени састанак има свој извор у жељи да се на тај састанак не дође. Али није у реду не доћи на састанак, ако смо обећали да ћемо доћи, па због тога ми потискујемо из свести мисао на састанак.
Међутим, уколико су потиснути мотиви били снажни, они и даље остају такви, па чак и јачају. Такав интензиван и потиснут мотив најчешће се манифестује кроз снове.
Уколико су потиснути мотиви изразито јаки, репресија може да има теже последице за душевно здравље (амнезија, подвајање личности...).
У сваком случају репресија је штетна, зато што отежава решавање проблема, јер их човек сам пред собом сакрива, па није у стању да открије узроке своје узнемирености и незадовољства.





РЕГРЕСИЈА

Регресија се састоји у преласку на један примитивнији начин понашања, начин који је карактеристичан за ранији узраст.
Нпр. Дете које је добило млађег брата или сестру почиње инфантилно да се понаша (плаче, сиса прст) да би привукло пажњу и нежност родитеља.
Регресија је веома чест механизам код деце, али се јавља и код одраслих људи. Нпр. Када човек није у стању да реши неки проблем или задовољи неки свој мотив, почне да псује и тако се враћа на примитивнији начин понашања, који му у овој ситуацији није од користи.



Докле год се поменути механизми одбране само повремено користе, немају штетне последице, већ напротив помажу развој личности, спречавајући да неуспех код нас изазове депресију и помажу нам да се боље и реалистичније снађемо када поново дође до фрустрације. Уколико ови механизми постану сталан начин реаговања, могу само да штете и отежавају живот човеку.

















ЛИТЕРАТУРА


Хрњица С. (2005.): Општа психологија са психологијом личности, Научна књига Нова, Београд

Рот Н. (1985.): Психологија личности, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд

Рот Н., Радоњић С. (2004.): Психологија, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд
U zamenu za ovaj rad treba mi rad pod nazivom "Sprave, rekviziti i izbor pokretnih igara u fizickom vaspitanju dece predskolskog uzrasta"... Nadam se da cete mi ga poslati...zaista mi je potreban. E-mail je ******@nadlanu.com (morao da obrisem mejl)
28-08-2009 10:09 AM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
derrick Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 3,085
Pridružen: Jul 2009
Poruka: #2
RE: Frustracije i konflikti
Pozdrav,

Koliko sam pogledao nemamo ni jedan ni drugi rad.

Radove koje imamo su objavljeni na ovom spisku pa da odatle odaberite jedan seminarski rad.

Spisak mozete skinuti sa ovog linka

http://www.maturskiradovi.net/Spisak_Mat...arskih.zip - ZA DOWNLOAD


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
28-08-2009 04:52 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Konflikti na relaciji turista - domaćin derrick 0 947 08-08-2013 08:57 AM
zadnja poruka: derrick
  Konflikti u organizacijama derrick 0 6,143 20-01-2010 11:09 PM
zadnja poruka: derrick
  Konflikti - menadžment ljudskih resursa derrick 0 6,215 20-01-2010 11:04 PM
zadnja poruka: derrick

Skoči na forum: